Masakr na Cetinju koji je počinio Aco Martinović ubivši 12 osoba, a teško ranivši četiri, pokrenuo je u Crnoj Gori brojna pitanja poput toga - da li je policija reagovala adekvatno, da li bi ministar unutrašnjih poslova trebalo da podnese ostavku, zašto policija nije reagovala preventivno... O svemu tome je govorio ekspert za bezbednost, dr Sandi Dizdarević, docent na predmetima Kriminalistička psihologija i Kriminalistički intervju.
Govoreći o tome kako je policija reagovala i da li priče o nedovoljnom broju policajaca na terenu ne mogu biti opravdanje, dr Dizdarević navodi da je policija Crne Gore već dugo ima problem koji se odnosi na nedostatak policijskih službenika u operativnom smislu, što otežava operativnost i postizanje određenog nivoa sigurnosti.
- Kada su u pitanju okupljanja i praznici visokog rizika, poput Nove godine, koncerata ili drugih događaja, neophodno je bilo planirati celokupno raspoloživo ljudstvo kao "ad hok" reakciju na eventualno narušavanje javnog reda i mira ili kriminalnih događaja. Takva planiranja se ne smeju raditi "reda radi", već primarno na temelju analitičkih procena - naveo je dr Dizdarević dodavši da se s druge strane sama činjenica nezapošljavanja policijskih službenika opravdava nedostatkom prostora na Policijskoj akademiji, što je zapravo političko propuštanje dužnih i obaveznih radnji koje, u krajnjoj instanci, mogu imati dalekosežne posledice.
S obzirom da je Tužilaštvo navelo da se zločin dogodio na pet lokacija i da se samim tim postavlja pitanje gde je policija bila za to vreme, dr Dizdarević navodi da je teško pružiti objektivan odgovor na ovo pitanje, te da, ako je u vreme pre i u toku kriminalnog događaja na terenu bilo nedovoljno policajca, onda je teško da se nakon prve primljene informacije pokriju svih pet lokacija.
Foto: RINA
- Posebno ako analizirate profil ubice, njegovo kretanje i akte ponašanja prilikom ubilačkog pohoda. Međutim, da je urađena analitička procena neposredno pre Nove godine i napravljena određena predikcija koja se, nažalost, retko radi ili se radi tek da postoji, broj i raspored policajca u gradovima bi bio možda drugačiji - rekao je dr Dizdarević.
"Uloga policije će morati da bude predmet unutrašnje istrage"
On je dodao da, pola sata, koliko se u medijima govorilo o ubilačkom pohodu, sa aspekta vremenskog okvira se čini predug period za reakciju, ali sa aspekta policijskog delovanja u okviru mera prve intervencije, a koje obuhvataju: dolazak na lice mesta po prijavi, proveru tačnosti navoda prijave, prikupljanje informacija i dostavljanje informacija operativnom dežurnom, te delovanje s ciljem lociranja osumnjičenog, zahteva izuzetno umeće koordinaciju.
- Uloga policija, svakog ponaosob, moraće da bude predmet unutrašnje istrage. Šta će istraga pokazati, videćemo u narednom periodu - dodao je dr Dizdarević.
"Motivacija može da bude potpuno banalna"
Dr Dizdarević je naveo da se sam kriminalni događaj, prema definicijama kriminalističke policije, definiše kao masovno ubistvo jer između ubistava nije postojao "period hlađenja", te da se metodom analogije i strukture samog osumnjičenog u slučaju masovnih ubistava, u većini slučajeva pokaže da se radi o psihopatskim osobama.
- Motivacija kod ovakvih osoba za počinjenje krivičnog dela može biti potpuno banalna, ali u većini slučajeva je ona u domenu psihopatologije. Njegov mehanizam, okidač, može biti banalan povod, ali sami akti ubistva, pokušaja ubistva koje je počinio, kao i vreme činjenja između ubistava, geografske lokacije, pokazuju postojanje veoma intenzivnog psihopatološkog pokretača sve dok se ne ispune njegovi psihopatološki postavljeni ciljevi - objašnjava dr Dizdarević.
Foto: Foto: Društvene mreže/Screenshot
Prema njegovim rečima, pitanje profilisanja pojedinca i pravljenja predikcije njegovog budućeg ponašanja je jedna od najtežih disciplina koje se, nažalost, ne primenjuju niti su prihvaćene u policijama zapadnog Balkana.
- Profil pojedinca je puno teže odrediti jer svaki pojedinac, a posebno kriminogena osoba, matematička je enigma, za razliku od više istih ili sličnih osoba koje su predmet opservacije. Šta želim da kažem? Ovakvi slučajevi, nakon što ih policija detektuje, a ovo lice je detektovano ranije, moraju postati predmet rada i opservacije drugih službi poput psiholoških i psihijatrijskih ustanova. Njihov boravak na slobodi onemogućava preventivno delovanje policije, već reaktivno, a to znači tek kada se nešto desi - pojasnio je on.
Dr Dizdarević je pojasnio da "sigurnosni aparat Crne Gore nije samo neefikasan, on je devastiran i premrežen delovima kriminogenih mreža što pokazuju nekolicine operativnih podataka iz Skaj aplikacije, političkim i obaveštajnim mrežama i na kraju delom časnih i poštenih policajca i obaveštajaca, analitičara koji su, nažalost, prepušteni sami sebi".
Foto: RINA
Zašto policija nije reagovala preventivno?
Ekspert za bezbednost, dr Dizdarević, zatim se osvrnuo i na pitanje - zašto policija nije reagovala preventivno?
- Ako je policija imala informaciju neposredno pre samih akata ubistava da je osumnjičeni narušavao red i mir, a time i iz ranijeg perioda raspolagala informacijama o nelegalnom posedovanju oružja i nasilničkom ponašanju, onda je bila dužna istog privesti i zadržati najmanje 24 sata, posebno ako je isti bio pod dejstvom alkohola i/ili opojnih droga - započeo je on.
Kako pojašnjava, ukoliko osumnjičeni nije narušavao javni red i mir, već su se akti ubistava desili, pa policija onda zaprimila informaciju, onda se ne može govoriti o preventivnoj ulozi i potrebi policije.
- Da bi bilo jasnije, obrazložiću i jednu i drugu situaciju - naveo je on.
Dr Dizdarević navodi da, ako je osumnjičeni procesuiran za nasilničko ponašanje i nelegalno držanje oružja, njemu je sud izrekao odgovarajuću kaznu nakon koje je on slobodan građanin, te je policija dužna da ga ima u svojim operativnim bazama i da obrati pažnju na ovakve osobe prilikom svakog izlaska na teren, odnosno mesta gde navedeno lice stanuje i kreće se.
Međutim, to ne daje pravo niti obavezu policijskom organu da ovakvo lice nadzire non-stop, "jer se radi de fakto i de jure o slobodnom licu koje je zakonski sankcionisano i koje je izdržalo svoju kaznu".
- Druga situacija je ako je policija neposredno pre akata ubistva imala informacije da navedeno lice koje je presuđeno, a posebno za nezakonito posedovanje oružja i nasilničko ponašanje, konzumira alkohol na javnom mestu, onda je to lice moralo da bude privedeno i tada bi moglo da se govori o preventivom delovanju - pojašnjava dr Dizdarević.
On navodi da treća situacija koja može da se postavi i razmatra jeste da je policija raspolagala informacijama da je osumnjičeni bio inspirisan ponašanjem i aktima Vuka Borilovića, da je eventualno takve inspiracije verbalno ispoljavao u javnosti, da je objavljivao na društvenim mrežama.
- Onda bismo mogli da govorimo o propustima kriminalističko-obaveštajnih i obaveštajnih jedinica - zaključio je dr Dizdarević.
Autor: Jovana Nerić
