Svirepo ubistvo brata i sestre Jovana i Milenke Madžgalj, a za koje se sumnjiči Alija Balijagić, šokiralo je ceo region.
U selu Sokolac i okolnim mestima u Crnoj Gori od petka niko ne spava, jer se za osumnjičenim za dvostruko ubistvo i dalje traga. Reč je o čoveku koji je robijao više od 30 godina zbog raznih krivičnih dela i za kojim je policija već dve nedelje tragala jer je ukrao puške iz jedne kuće kod Bijelog Polja.
Kobnog petka, kada su Jovan i Milenka ubijeni, policija je došla na vrata njihovog doma. Verovatno nisu ni slutili da su brat i sestra nedugo pre ugostili Balijagića, dali mu da pije i jede. Njihov brat Budimir Madžgalj otkrio je potresne detalje za Vijesti.
Tada su im njih dvoje, kako tvrdi, kazali da je Balijagić bio kod njih, pio kafu i rakiju i da su mu dali da jede.
“Kada je policija otišla, moj brat se vratio da namiri krave, a potom ušao u kuću i eto što ih je snašlo, pobio ih je”, kazao je on.
“Međutim, ta policija kad je došla, a bili su oko 17 sati, nešto pre mraka, kad su znali koga traže, znaju da je kriminalac i zločinac, trebalo je neko da ostane, a ne da prošetaju malo i odu... Nisu bili ovde čitav dan, možda jesu po selima, ali ovde su bili deset minuta. Došli i vratili se, umesto da ostanu. Sumnjam da ga prikrivaju. Puštiti kriminalca, a ne pratiti ga, ne mogu da shvatim da se to može bilo gde desiti. Policija je potpuno zakazala”, kazao je on.
Isto je ispričao i drugi brat ubijenih Velibor Madžgalj.
Foto: RINA
“Preko dana im je prijavljeno da šeta selima, nosi pušku i redenik. Došli su kod mojih brata i sestre, pokazali im fotografju Alije Balijagića i pitali je li to on, zadržali su se desetak minuta kod naše kuće i pošli. Da su ostali u selu ne bi se to desilo. Morali su ostati tu veče da ovdje dežuraju sve, jer oni su tačno pustili da ih on pobije. On je pušten da ih pobije... Vratio se deset minuta nakon što je policija pošla. Kako je on mogao znati odakle da puca, kako je znao da su blokovi pored kuće i da od njih napravi stepenik da se podigne do prozora? Prvi put kad je dolazio, kad su mu dali da jede i pije, možda je prošetao ovuda, video one blokove, snimio teren i šta može da napravi i vratio se da ih ubije”, kazao je on.
Budimir kaže da zna jednog meštanina koji je prijavio da neko šeta naoružan puškom kroz sela, ali i da mu je još jedan rekao da ga je prijavljivao.
“Juče je policija obezbeđivala sahranu, a danas kada smo izazili na groblje nije niko. Mogao nas je sve pobiti. Zahtevam da policija obezbeđuje našu porodicu i kuću sve dok ne uhapse ubicu. I da vode malo više računa o narodu, ovaj narod ne sme da zaspi ovde, mora da beži”, kazao je Budimir Madžgalj.
Sestrić ubijenih Madžgalja, Janko Danilović ispričao je Vijestima da su nakon zločina saznali da je policija za Balijagićem tragala zbog krađe pušaka i municije iz jednog bjelopoljskog sela.
Foto: RINA
“Znamo da je policija izašla na teren, da su odmah pošli u kuću ubice, pretresli je i nisu našli ni pušku ni municiju, a on se pravio da nije ništa uradio, da nije obio kuću i ukrao oružje. Nakon što je policija dobila operativna saznanja i došla do dokaza da je to ipak on i kada su krenuli da ga liše slobode, on ih je primetio i pobjegao. Prilikom bežanja izgubio je ranac u kom su bile čarape i neka odeća. Kada su tu odeću doneli ovde, ispred kuće mog ujaka, psi tragači ponjušili su je i nastavili da traže njegov trag. Da su tog dana kada im je pobegao organizovali potragu, da je to uradio načelnik bjelopoljske policije, do ovoga uopšte ne bi došlo”, kazao je Danilović.
On je pitao zbog čega istog dana, kada je Balijagić, kako tvrdi, pobegao policiji ispred nosa, nisu angažovali pse tragače.
“Imali su dokaze, imali su čarape po kojima je pas tragač i tog dana mogao da traži”, rekao je on.
Sestrić ubijenih problematizovao je i zbog čega policija, koja je znala sa kim ima posla, nije odmah nakon što je Balijagić pobegao, upozorila javnost da ih vreba opasnost od njega.
“Nikoga nisu obavestili da je ozbiljan kriminalac, koji ima ozbiljan policijski dosije, pobegao organima reda ispred nosa, a trebali su da daju svim medijima njegovu sliku da ga neko vidi, da prijavi toga čoveka, da ljudi iz sela znaju ko je. Ljudi u selima ne znaju ko im je dolazio ispred kuće, predstavljao se Drašković, Bulatović, nosio pušku, govorio da je lovac, da je izgubio kerove... A zapravo je, dok su ga oni gostiili, davali mu čašu vode, rakije, ili da jede, obilazio teren i gledao koga će najlakše da liši života. E tu su zatajili. To nije smelo da se desi, jer nije neko dete ukralo pušku da se o tome ćuti”, kazao je on.
Autor: Aleksandra Aras
