Kreditori traže mere za ublažavanje grčkog duga, koji iznosi oko 180 posto bruto domaćeg proizvoda, najviše u evrozoni.
Grčke vlasti danas su odbacile poziv međunarodnih kreditora da zvanična Atina nastavi sa primenom bolnih mera štednje i posle 2018. godine.
- Vlada u Atini je odlučna da nastavi pregovore sa članicama evrozone i Međunarodnim monetarnim fondom, ali odbija da prihvati mere koje se tiču perioda posle 2018. godine - izjavio je portparol grčke vlade Dimitris Canakopulos.
Njegovi komentari dolaze samo dan pošto su kreditori iz evozone odobrili set kratkoročnih mera pomoći Grčkoj, u znak nagrade Atini za uspešno zaključenje poslednje runde budžetskih i ekonomskih reformi u okviru ogromnog programa pomoći - trećem od 2010. godine. Te mere podrazumevaju produženi rok otplate kredita i prilagođavanje na kamatne stope.
Kreditori iz evrozone traže od Grčke, u okviru 86 milijardi evra vrednog paketa pomoći, da sprovede opsežne reforme i proda državnu imovinu, ali pregovarači do sada nisu uspeli da se dogovore o reformama u oblasti radnog zakonodavstva i energetike, odnosno o grčkim fiskalnim ciljevima za 2018. godinu.
S. P.
