Parlamentarni izbori u Hrvatskoj biće održani u sredu, 17. aprila, a stranke će svoje programe moći da predstavljaju još šest dana, kada će biti proglašena izborna tišina.
U 11 izbornih jedinica učestvovaće 165 lista i 17 kandidata, a u 12. izbornoj jedinici osam poslanika biraju manjinske stranke.
Biračko pravo na aprilskim izborima u Hrvatskoj ima 3.733.283 birača, što je za 127.000 birača manje u odnosu na izbore iz jula 2020..
Prema poslednjem istraživanju HRejtinga, HDZ sa partnerima ima osetnu prednost ispred najuticajnije opozicone SDP, oko koje je okupljeno više stranaka pod sloganom "Reka pravde".
Kuriozitet predstojećih izbora i kampanje je to što u njoj učestvuje i predsednik Hrvatske Zoran Milanović kao kandidat za premijera, uz podršku koalicije okupljene oko SDP.
U fokusu kampanje su prepucavanja predsednika i premijera, Zorana Milanovića i Andreja Plenkovića, a poslednjih nekoliko dana i Milanovića i ministra mora, saobraćaja i infrastrukture u aktuelnoj Vladi Olega Butkovića.
Milanović Vladu premijera Plenkovića optužuje za, kako kaže, lopovluk i korupciju, pokušaj uvlačenja Hrvatske u rat u Ukrajini, ali i za poltronstvo prema Evropskoj uniji, a premijer i ministri šefa države da krši Ustav i da svojim izjavama nanosi nemerljivu štetu državi.
Nakon što je predsednik Zoran Milanović poručio ministru Olegu Butkoviću da će mu sve uzeti i da će posle izbora nositi prugastu uniformu,ministar mora, saobraćaja i infrastrukture kaže da "još nije viđeno da se predsednik države uključuje u kampanju".
I dok je Plenković uveren da će vladati hrvatskom u trećem mandatu, Milanović je uveren da će biti novi premijer, iako je još uvek na poziciji šefa države.
Politički analitičar i profesor Žarko Puhovski je izbornu kampanju nedavno ocenio dosadnom, a rejting stranaka još neizvesnim. Smatra da sve zavisi od toga ko će sa kim u postizbornu koaliciju.
Ostale stranke u svojim programima zalažu se za zaštitu hrvatske granice i standard građana pogođen poskupljenjima, besplatne vrtiće za svako dete, rešavanje migrante krize, te zabranu prodaje potrošačko-kreditnih dugova agencijama za potraživanje, kao i način otplate duga u korist građana.
Nakon parlamentarnih izbora, Hrvatsku 9. juna očekuju izbori za Evropski parlament, a krajem godine i izbori za predsednika Republike.
