Crna Gora će u narednom periodu imati 30 ambasada, šest misija i četiri konzularna predstavništva, predviđeno je Pravilikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Ministarstva spoljnih poslova, koji je objavila Vlada.
Crna Gora će, prema objavljenom Pravilniku, ambasade imati u Albaniji, Argentini, Austriji, Belgiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Grčkoj, Italiji, Kosovu*, Kini, Mađarskoj, Severnoj Makedoniji, Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, pri Svetoj stolici i Suverenom malteškom viteškom redu, SAD, Srbiji, Sloveniji, Turskoj, UAE, Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske, Francuskoj, Hrvatskoj, Ukrajini, Španiji, Danskoj, Holandiji i Švajcarskom.
Predviđeno je šest misija pri međunarodnim organizacijama: Misija Crne Gore pri Evropskoj uniji (EU) sa sedištem u Briselu, stalna misija Crne Gore pri Severnoatlantskom savezu (NATO) sa sedištem u Briselu, stalna misija Crne Gore pri Ujedinjenim nacijama (UN) sa sedištem u Njujorku, stalna misija pri Ujedinjenim nacijama (UN) i drugim međunarodnim organizacijama, sa sedištem u Ženevi, Stalna misija Crne Gore pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i specijalnim organizacijama Ujedinjenih nacija sa sedištem u Beču i stalna misija pri Savetu Evrope (SE) sa sedištem u Strazburu.
Predviđena su i četiri konzularna predstavništva - u SAD, Nemačkoj, Srbiji i Turskoj.
U okviru Generalnog direktorata za ekonomsku i javnu diplomatiju funkcioniše i Direkcija za ekonomsku diplomatiju u kojoj se obavljaju poslovi koji se odnose na pripremu informacija o investicionim i poslovnim mogućnostima za ulaganje u Crnu Goru.
Inače, prema podacima iz decembra prošle godine Crna Gora trenutno nema ambasadore u više od 75 odsto ambasada, ali ni šefove misija pri Ujedinjenim nacijama (UN) u Njujoku i NATO u Briselu.
Od poslednjeg imenovanja prošlo je više od dve godine, a neizvesno je koliko će trajati proces izbora novih diplomatskih predstavnika o čemu treba da postignu dogovor predsednik države, Vlada i Parlament.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je 11. decembra kazao da Vlada Milojka Spajića ignoriše njegovu inicijativu za održavanje konsultacija za popunjavanje mesta u diplomatskoj mreži.
- Pretpostavljam da to još uvek nije Vladi prioritet... I pored naše upornosti čini mi se da Vlada trenutno ignoriše potrebu da se uspostavi formalan i civilizovan dijalog oko spoljne politike - rekao je Milatović, koji je funkcioner Pokreta Evrope sad, čiji je predsednik premijer Milojko Spajić.
