Nostradamus je bio miran, naivan i drag, činilo mi se nemogućim da se oženio bez da je to iko znao. Živeo je sam, gotovo poput beskućnika, u lošim higijenskim uslovima. Supruga mi se u to sve nikako nije uklapala. Svojom sam objavom pokrenuo pobunu, iako mi to nije bila namera - objasnio je najbolji prijatelj pokojnog Igora Hajčića, Siniša Antunović Medo.
- Bio je boem u punom smislu reči. Takvih na svetu nema više puno. Jedinstven i svoj, te reči zapamtite. Ako si takav, važniji si mi od bilo kakvog direktora. Jer si retkost. Ne volim ljude koji glumataju i znam ih prepoznati. Svi mi u životu nešto glumimo. Radimo to jer moramo; na poslu, pred prijateljima, u familiji... Svi smo takvi, manje od jedan posto nas ne glumi. A Igor je bio jedan od takvih. Sto posto svoj. I sve nas koji smo ga poznavali uspeo je da navikne na sebe takvog i zbog toga smo ga voleli. Radili smo i družili se 25 godina, a zavoleo sam ga jer je i mene naučio da ne moraš uvek da budeš biti neko drugi, da je najbolje biti ono što jesi - s tugom u glasu govori Denis, jedan od bliskih prijatelja Igora Hajčića Isusa, dobrog duha Voltina čija je iznenadna smrt na noge podigla čitav taj zagrebački kvart.
Šok u kvartu
Igor je naglo preminuo 1. oktobra u 57. godini. Pre samo tri meseca, ovaj skromni državni službenik nije mogao ni da sluti da će njegova smrt rastužiti čak i one koji su ga slučajno susretali u prodavnici ili kafiću, a da nikada s njim nisu prozborili ni reč. Kada je umro, svako je od njih imao da podeli svoju anegdotu o tome ko je bio taj čudesan čovek duge kose i toplih očiju. Svi pamte njegov širok osmeh, nesebičnost i dobrotu, oko za detalje, smisao za šalu, ljubav prema muzici.
O Igoru Hajčiću nećete pronaći nijedan podatak na internetu. Njegovo se ime nikada do sad nije našlo u medijskim napisima. A tako bi i ostalo da nije umro tako naglo i da se na njegovoj čitulji nisu pojavila dva nikome poznata ženska imena.
"U dubokoj boli javljamo tužnu vest da je naš suprug, zet, teča, nećak i brat iznenada preminuo. Počivao u miru, ožalošćeni supruga Milena, svastika Milenka i ostala tugujuća rodbina i prijatelji", pisalo je u čitulji objavljenoj i na kvartovskoj Facebook grupi Voltino, moj kvart.
"Milena, generacijo moja, ko nam je ukrao dušu", bili su i i stihovi uz koje je Igor ispraćen na poslednje počivalište u maloj dvorani zagrebačkog Krematorijuma, dok su uz njegov odar naricale dve zagonetne žene u crnom.
Sumnjiva smrt
Tko je Milena? Pitanje su postavili svi. Igor je rano ostao bez ikoga svog, živeo je nekonvencionalnim životom, sam u zgradi na zadnjem spratu zgrade u Ulici Voltino i niko nikada nije video ni čuo za njegovu misterioznu suprugu. Potpuno zbunjen bio je i Siniša Antunović Medo, njegov najbolji prijatelj iz mladosti.
-Nostradamusa poznajem više od 40 godina. Tako smo ga zvali jer nam je, kad smo bili klinci, svima radio horoskope. Družimo se još od ranih osamdesetih kada smo zajedno išli na rok koncerte u Moše Pijade, današnji Bugalu. Od tada smo u kontaktu, viđali smo se redovno, pričali o svemu, o curama, ženama, simpatijama, ali nikad, ali baš nikad mi nije spomenuo nikoga po imenu Milena, niti sam znao da ima suprugu dok to nisam pročitao u čitulji - započinje Siniša.
Te je subote, kao mnogih do tada, iz Žumberka gde stanuje automobilom krenuo prema Zagrebu. Kada se približio Voltinom, nazvao je Igora da siđe u kvartovski kafić gde su se sastajali. Poslednji su put tu piće popili krajem avgusta kada mu je Siniša ostavio nešto evra jer mu je, kako kaže, do plate bilo još dosta vremena. Telefon mu je bio isključen.
–Sigurno je opet zaboravio da napuni mobilni, mislio sam. Kako znam da se uvek rano budi, seo sam u kafić da ga pričekam, a onda mi je prišla konobarica i rekla da je umro. Mislio sam da se šali, ali pokazala mi je umrlicu - priseća se Siniša.
Kada je na njoj pročitao ime njemu nepoznate supruge, uzeo je telefon u ruke.
–Najpre sam pozvao policiju, potom Zavod za sudsku medicinu. Nisam mogao nikoga da dobijem na telefon jer nisam član porodice što me dodatno frustriralo. Pričekao sam ponedeljak i otišao u Sedmu policijsku stanicu u Nehajskoj da prijavim smrt pod sumnjivim okolnostima i zatražim obdukciju - priča dalje Žumberčanin koji je posumnjao da je njegov prijatelj žrtva lukave prevare sa smrtnim ishodom.
Očajan jer nije uspeo da dobije odgovore na pitanja kako je njegov prijatelj umro i je li sprovedena obdukcija, svoju je zabrinutost podelio na društvenim mrežama.
– Nostradamus je bio miran, naivan i drag, činilo mi se nemogućim da se oženio bez da je to iko znao. Živeo je sam, gotovo poput beskućnika, u lošim higijenskim slovima. Bio je u dugovima jer je pozajmljivao novac svima kojima je trebalo. Zbog toga nije plaćao račune pa su mu isključili struju. Grejao se na sveće, pričao mi je. Milena mi se u to sve nikako nije uklapala. Svojom sam objavom pokrenuo pobunu, iako mi to nije bila namera - objasnio je.
Nakon njegove objave na Fejsbuku, Milena je postala sumnjiva čitavom kvartu, a na društvenim mrežama pojavili su se svakojaki komentari. Neki od suseda otišli su toliko daleko da su Igorovu udovicu i svastiku verbalno napali nakon pogreba.
Foto: Pixabay.com
Iz Zagrebačke policije, međutim, javili su kako je nakon sprovedene obdukcije ustanovljeno da je Igor Hačić umro prirodnom smrću. Tvrdnje onih koji su u to sumnjali su istražene, a nakon uviđaja i obavljenih razgovora sa svim osobama koje su mogle dati korisne informacije, utvrđeno je da ne postoje elementi kaznenog dela ili prekršaja, poručili su iz PUZ-a.
Ko je Milena?
U šoku su Igorova udovica i njena sestra Milenka. Zbog svega što je o njima napisano, isprva nisu htele da razgovaraju ali na kraju je sestra ipak, delom i kroz suze, odlučila da ispriča njihovu verziju istine.
–Sve o nama napisano na Fejsbuku je laž. Susedi nas zovu na telefon, prete nam, vređaju, snimaju nas - kaže Milenka koja je policiji prijavila uznemiravanje.
Njih su dve pronašle Igora mrtvog kada su se vratile iz Crikvenice gde je provela sezonu. U trenutku smrti, utvrdila je i policija, nisu bile u Zagrebu. Igora je, kaže, upoznala pre dvadesetak godina, u vreme kada je na svom OPG-u uzgajala povrće i prodavala ga u gradu. Kupce svojih proizvoda imala je i među zaposlenicima Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje kraj Hotela Esplanade gde je Igor radio do smrti.
–Vrlo smo se brzo sprijateljili jer smo oboje skloni šali. Zajedno smo se zezali, a ja bih mu znala pokloniti svoje povrće ili dati pokoji novčić kad mu je trebalo - priseća se ona.
Od detinjstva je, nastavlja, naučena na težak rad. Rođena je u Tesliću u Bosni i Hercegovini, potiče iz siromašne porodice, a u Zagreb se udala pre više od 40 godina. Njenu sestru Milenu rođenu u Prnjavoru u Zagreb je doveo vihor rata, no nakon toga vratila se u Bosnu da brine o teško bolesnim roditeljima. Kada bi ulovila vremena, posetila bi sestru u Zagrebu. U jednoj od tih poseta, Milenka ju je upoznala s Igorom.
–Često smo se družili, slušali muziku. Voleo je grupu Nazareth, Nedu Ukraden i izraelsku pevačicu Ofru Hazu, imao je stotine CD-ova... Stalno je bio bez novca jer je non stop nekome nešto pozajmljivao. Sećam se da je jednom prilikom nekoj meni nepoznatoj ženi kupio mobilni od 1.000 evra. Takve su ga stvari i dovele u dugove, mi još ne znamo kolike jer o njima nikad nije pričao - navodi Milenka.
Zbog neurednog stila života, u Igorovom stančiću od 16 kvadrata nema struje. Sređujući stvari nakon njegove smrti pronašle su desetine nepodmirenih računa, opomena i jedan ozbiljan iznos koji duguje firmi za naplatu potraživanja. Zbog svega toga, ističe, veliko je pitanje hoće li ga njena sestra naslediti iako je on sam tako hteo.
–Brak s Milenom bila je njegova ideja. On ju je zaprosio i venčali su se pre otprilike godinu dana. Svadba je bila skromna, samo oni i kumovi. Toga je dana bio srećan - priča dalje ona.
Igor je dodaje, bio savestan radnik i dobar prijatelj, ali počeo je da tone nakon što mu je pre nekoliko godina umrla baka. Bez oca i majke ostao je davno, ali gubitak bake, kaže, nikada nije preboleo.
–Stanje mu se pogoršavalo, a letos je mu je pozlilo i završio je u Vinogradskoj, ali pustili su ga kući. Oporavio se pa nismo mislile da je nešto ozbiljno - kroz suze kaže Milenka koju je Igorova smrt pogodila.
Muziku na sahrani ona je odabrala.
–"Milenu" Novih fosila jer ju je često pevao mojoj sestri, a "Došlo doba da se rastajemo" jer je obožavao Nedu Ukraden - navodi Milenka.
Na sahrani je, nastavlja, bilo dosta ljudi. Mnogi su plakali, a možda najviše njegova šefica iz Mirovinskog. Onome što se dogodilo nakon sahrane, nije se nadala.
–Okružila nas je grupa ljudi, vređali su nas, optuživali da smo ga ubile, svašta su nam govorili. Zamolila sam ih za malo ljudskosti, ali nije pomoglo. Ne mogu da verujem da su to učinili na sahrani - govori.
Ipak, onog ružnog, sestre se ne žele sećati. Žele pamtiti Igora onakvog kakav je bio, nasmejan, raspevan, pun šale i topline za svakoga.
Za zbrku koju je izazvala njegova smrt nikada neće saznati. Počiva u miru na Mirogoju, u grobnici predaka na kojoj još nije uklesano njegovo ime, kao ni ime njegove bake koju je toliko voleo.
