Zadružno poslovanje, uprkos brojnim predrasudama koje se u društvu vezuju uz njega, može i te kako biti uspešno i pozitivno, a svojim primerom već sedam godina to potvrđuje i pivara Brlog iz Zadra.
Skup od 120 zaposlenih, odnosno investitora, koji zajedničkim snagama, svako po svojoj volji i mogućnostima, uspešno razvija posao izrade craft piva dokazuje da su poverenje i transparentnost stepenice koje svaki biznis mogu da vinu u nebo.
Zaposleni su sada pred novim projektima, a plan je da se proširi poslovanje. Proizvođači dobro poznate Plavuše, Neposlušne i Špurije, kao i malih serija piva, žele veći prostor i proizvodnju. Iza njih su već tri izgrađene fabrike craft piva, no novih ideja i ambicija ne nedostaje.
Srbija u 2022. godini izvezla u EU 40 miliona litara piva
Oni prodaju i drugedomaće proizvode. To je vino Anine porodične vinarije, ceđeni sokovi Guuc s Neretve, craft pelinkovac Kusshh s Krka.
Prvo pivo proizvedeno je bilo u zadarskom inkubatoru, u prostoru od 50 metara kvadratnih. Danas u prostoru u centru Zadra godišnje proizvode 120 hiljada litara odličnog piva. U 2022. je prodaja rasla gotovo 50 odsto, a toliko će verovatno i ove. Ali, došlo je vreme za veću priču. Koncept, doduše, još nije u potpunosti razrađen, no Ana Teskera, upravnica pivare Brlog, koja je s Majom Šepetavec pokrenula ovu priču, otkriva da planiraju širenje, a s njim i nešto drugačiji koncept funkcioniranja.
- Spremni smo prihvatiti ideje ljudi koji bi se sa svojom delatnošću i sadržajem naslonili na našu, kaže Teskera. To znači da u svoje redove prihvataju sve kojima odgovara koncept društvenog i odgovornog poslovanja. To je zahtevan projekt koji treba dobro razraditi, a na čemu trenutno rade. Najavljuje i da bi već u prvom kvartalu 2024. trebali organizovati crowdfunding i crowdinvesting kampanju kojim bi ga trebali finansirati, ali i širili zajednicu suvlasnika. U rezultate kampanje Teskera ne sumnja jer su svi dosadašnji takvi projekti bili uspešni, posebno onaj crowdinvestinga kada su za kupovinu opreme i preseljenje u Murvicu osigurali 130 hiljada evra. Ukupno je do danas Brlog uložio 300 hiljada evra te ima 10 zaposlenih.
Foto: Pixabay.com
Kao najveću prednost ovog poslovanja, uz brojne druge, Teskera ističe “otpornost na krize”.
“Na primer, na vrhuncu koronakrize 2020., kada je sve bilo zatvoreno, a prodaja piva stala, zadruga se, kao i dobar deo poslova u Hrvatskoj, našla u problemima. Našim sam suvlasnicima tada predložila nekoliko rešenja. Brzo smo se oko njih složili te su se apsolutno svi aktivirali. Zatvaranje je bilo u martu, a mi smo već u maju kuvali novo pivo jer smo uspeli prodati sve što smo imali na zalihama. Te iste godine, u avgustu, odlučili smo ponovno preseliti proizvodnju i hitno nam je trebalo 50 hiljada evra. U petak sam suvlasnike obavestila o potrebi, a već u ponedeljak sam imala potreban novac. U tom periodu u tako malo vremena ne bih stigla niti do banke”, navodi Teskera.
Složnost i brza reakcija mogući su, naime, jer baš svi koji su odlučili uložiti u suvlasništvo imaju isti motiv i cilj – uspešno poslovanje zadruge, odnosno pivare. Inače je u njihovu slučaju najmanji ulog 1.195 evra, a najviši 22 hiljade evra te svako, bez obzira na iznos uloga, ima jednako pravo glasa u Skupštini. A upravljanje tako velikog broja ljudi od kojih svako, od njih 120, ima pravo reći i zahtevati svoje, svakako je izazovno, priznaje upravnica Zadruge Brlog Ana Teskera. Uspjeh, dodaje, leži u transparentnosti i entuzijazmu.
Krenula bez kune u džepu
Na kraju, ona i Maja Šepetavec odlučile su se na zadružni, odnosno društveni poslovni model, zato što o biznisu nisu znale mnogo pa im je model koji okuplja više glava na jednom mestu bio najprikladniji. Između ostalog, pokazale su da je i bez početnog znanja i kapitala moguće biti preduzetnik i uspešno poslovati.
- Posebno nisam imala novca u džepu kad smo pokrenule Zadrugu, ali zajedno smo uspeli”, kaže Ana Teskera.
Primer nje i Maje Šepetavec tako je danas pozitivan primer ne samo ženskog preduzetništva, već poduzetništva kojim baš svakom (barem onima s 1195 evra) daje mogućnost stvaranja i upravljanja. Uostalom, deo pivare Brlog već neko vreme nije samo proizvodnja piva. Kroz njihovu fabrriku prodaju se i drugi domaći proizvodi članova zadruge. To je vino Anine porodične vinarije, ceđeni sokovi Guuc s Neretve, craft pelinkovac Kusshh s Krka.
- Ideja je da naš bar bude craft, odnosno da proizvod bude od članova naše zadruge. A ako toga nemamo, kao što nemamo kavu, onda nastojimo da bude lokalno i vrhunskog kvaliteta, priča Teskera.
Ta priča, s planiranim bi širenjem, trebala ojačati, a za ideje su i nove zadrugare, poručuje Teskera, dostupni stalno.
Naravno, ljudi ulažu ne samo zato što veruju u dobre priče, već i zato što žele zaraditi. Zadrugari Brloga ipak dobit još ne ostvaruju jer sve što se zaradi, kaže Teskera, i dalje se isključivo reinvestira.
Ova je priča i nakon sedam godina, ljudima atraktivna. Samo ove godine, i to bez ikakve kampanje i oglašavanje, dobili su 15-ak novih zadrugara. A ova je godina, između ostalog, kaže upravnica, bila jedna od najtežih u poslovanju. Teža i od 2020. kada je zbog pandemije sve stalo i bilo zatvoreno.
Neprekidno ulaganje
Rast cena sirovina, naime, rastao je barem 30 odsto, određenih čak i 100 odsto. A oni su, kaže Teskera, cenu piva povećali tek 12 odsto u poslednje tri godine.
Pritisak rasta cena kompenzovati su povećanjem efikasnosti proizvodnje i poslovanja.
I baš zbog takvih godina kao što je ova, jasno im je da ulagati treba neprekidno. Jedno takvo, koje će biti verovatno najveće u poslovanju najpoznatije i jedne od najuspešnijih zadruga u Hrvatskoj, upravo se priprema.
Autor:
