Jedna putnica u avionu rekla je medijima da je čula udar groma i da je na trenutak nestalo svetla u celom avionu, ali da panike među putnicima nije bilo.

Avion je nakon deset minuta sleteo u Podgoricu.

- Sve se dogodilo u trenutku kad smo sletali. Ovo mi se prvi put dešava. Super sam sad kad sam na tlu - rekla je jedna od putnica.

Inače, kada grom udari u avion, po pravilu udara u krajeve aviona, poput vrha krila ili nosa aviona. Struja putuje kroz metalno kućište aviona pre nego što ga napusti na drugom kraju, na primer, na repu.

Kako piloti navode, gromovi udaraju avione daleko češće nego što to putnici misle i znaju. Može se reći da svaki avion u proseku udari grom jednom u dve godine ali oni su konstruisani tako da to za njih ne predstavlja nikakav problem.

Ponekad se može dogoditi da dođe do spoljašnjeg oštećenja da se pojavi takozvana površinska "ulazna ili izlazna rana" ili da dođe do manjih oštećenja na električnim sistemima, ali po pravilu grom ostavlja iza sebe malo ili nimalo dokaza da se išta dogodilo. Putnici često to i ne primete.

Moderni avioni su napravljeni od laganog karbonskog materijala, a prekriveni su tankim slojem bakra. To znači da je prostor unutar metala, dakle tamo gde su putnici, zaštićen od električnih struja. Što je još važnije, rezervoari za gorivo u krilima nisu izloženi varnicama munja, a okolni metal, spojnice, ulazna vrata, kape na otvorima za sipanje goriva, takođe su u stanju da izdrže udar groma što može značiti temperaturu i do 30.000 stepeni Celzijusa.

U praksi, do udara će najčešće doći kada avion prolazi kroz olujni oblak, na visini između dva i pet kilometara od tla, ali najbitnije je da putnike to uopšte ne treba da brine.

Nekada se može dogoditi da čuju određenu buku ili da vide bljesak svetlosti kroz prozor ali neće osetiti ništa. Udar groma zapravo može pogoditi više putnike koji čekaju sledeći let istim avionom u smislu odlaganja leta jer nakon sletanja avion mora proći kroz bezbednosne provere.