Kratki video trogodišnjeg dečaka Emira je ceo Balkan digao na noge, a priča koja se krije iza njegovih tužnih očiju je još mučnija nego što izgleda na prvi pogled.
Naime, novinarska ekipa je posetila Rakovicu u Sarajevu gde je smešteno i romsko naselje i zabeležila je uslove u kojima žive ovi ljudi. Bosonoga deca, bez struje i vode, bez hrane, ogreva, odeće i obuće, prepušteni sami sebi.
Alen Avdić i ekipa su posetili ove ljude koji su sa njima podelili potresne priče koje su mnogima naterale suze na oči zbog uslova u kojima žive i koje nisu dostojne čoveka.
Foto: Printscreen YouTube/ALEN AVDIĆ
Devojčica Vahida Seferović uskoro puni 15 godina, bila je u Mostaru gde je prosila, pa su je uhvatili i prebacili u domu, a ona je mnogo plakala pa su je posle nekog vremena vratili roditeljima. Učila je da čita i piše, a roditelji su hteli da je upišu u školu u naselju, ali su rekli da je prestara.
- Bez vode, bez struje, bez kupatila, nemamo ništa ovde. Nema gde deca da se kupaju. Četvoro dece mi idu ovde u Rakovicu u školu, bez struje, bez ičega. Nemam nikakva ni primanja, ništa mi ne daje Opština - priča jedna tiužna majka.
- Trinaestoro ljudi ie u 2 vecea, to ne može više... ova deca trebaju kupatilo da dobiju, a nema... Nema stuje... a oni idu u školu - priča kroz poluotvorena vrata mladi čovek iz naselja.
Vahida bi volela da ide u školu, da čita i piše, da nađe sebi posao...
Svi se oni trude. Da žive i prežive. Deca idu u školu, a dobri ljudi im pomažu ponekad. Čovek iz naselja je porodicama (njih 6) dao po 20 kilograma brašna, a drugi su im donosili pakete sa uljem.
Nemaju ni toalet već nuždu vrše u improvizovanom veceu, a plaše se da se ne zaraze, a deca se kupaju u loncu.
Neki prodaju gvožđe, neki prose. Imali su neka primanja, ali je i to prestalo.
- Rado bi otišli odavde, neki azil... Nemamo nikakve mogućnosti ovde... - završava priču slomljeni čovek.
Autor:
