Naselje u kojem je Vuk Borilović ubio 10 i ranio šest osoba je pusto, kuće zatvorne, izuzev kuće napadača u kojoj se prima saučešće, a ispred koje je još uvek policija.

U ulici smrti u cetinjskom naselju Medovina vladala je bolna tišina, ljudi su nemi od tuge i neverice, vreme kao da je zastalo u trenutku zločina.

To je slika, koju je reporterka portala Standard zatekla juče popodne na mestu, gde je samo 24 sata ranije tela ubijenih bila svuda – u kućama, dvorištima, na ulici, nakon što ih je Cetinjanin ubijao iz lovačkog karabina.

Jedan od retkih komšija kojeg je crnogosrki portal zatekao u naselju Medovina koje se nalazi u centru grada, za Standard navodi da je dobro poznavao familiju Drecun, koja živi svega deset metara od kuće Borilovića.

- To su stari ljudi živeli su u tom delu kuće sami, dok im je sin bio ispod njih. Ne znam šta su mu oni skrivili. Ubio je prvo njih dvoje, a zatim su zapucali na njihovog sina i unuka koji su došli čim su čuli pucnje. Uperio je pušku i upucao obojicu. Porodicu Martinović znam iz grada, ovde su se nedavno doselili, odnosno iznajmili stan. E kamo sreće da nisu, sad bi bili živi, rekao je komšija dok vrti glavom sa nevericom u očima.

Imao sam sreće što nisam kod kuće

Ovaj komšija Borilovića kaže da je imao sreće što nije bio kod kuće, inače bi i on možda bio žrtva.

- Znam da bih izašao da vidim šta se događa i da bih krenuo da pomognem mojim dobrim komšijama. Ubio bi me sigurno. On je pucao u svakoga, cilj mu je bio da pobije što više ljudi. Pa zamislite kad je pucao u pravcu Hitne pomoći. Sve je to predugo trajalo, predugo. Ne znam šta je policija za tih sat vremena radila. Čuš pregovarali sa osobom koja je izgubila razum, koja je hladnokrvno ubila dvoje dece. Sa takvima se ne pregovara, kaže on.

Isti sagovornik ispričao je da je čuo za neki incedent Borilovića i nekog komšije, ali tome nije pridavao pažnje, jer kako ističe, ubica je poslednjih meseci bio malo čudan.

Čula sam viku i vrisak mislim da je tada napao sestre Radunović

Njegova prva komšinica takođe je imala sreće, jer u trenutku pucnjave je bila u kući i gledala TV.

- Čula sam pucnje i odmah sam znala da nešto nije u redu. Od straha nisam ni do prozora prišla, jer su pucnji bili na svakih dva-tri minuta. Čula sam viku i vrisak. Mislim da je to bilo kada je Borilović napao sestre Radunović, koje su zajedno živele. Znala sam da odem kod njih na kafu, mirne i poštene žene. Znala sam i Drecune, fina porodica koja je živela u kući na spratu. Ne znam šta bih vam rekla, osim da su bile komšije za poželeti. Niko sa njima nije imao problema, pa ni Borilović da ja znam, rekla je ona.

- Borilović je bio povučen prilično, ali znam da je voleo lov i da je sa društvom često išao, rekla je komšinica.