Inflacija i rat u Ukrajini, kako se navodi, primoravaju ljude slabijeg imovinskog stanja da prodaju porodične dragocenosti, dok istovremeno bogatiji deo stanovništva kupuje investicijsko zlato.

Smatralo se da je sva hrvatska "sentimentalna" zlatnina prodata na vrhuncu ekonomske krize 2012, kada je, uglavnom u Austriju i Italiju, izvezeno oko 6,4 tone zlata za 179,7 miliona evra, ali se tom "valutom za crne dane" itekako dobro trguje i dalje, napominje Večernji.

Nezvanične brojke Državnog zavoda za statistiku (DZS) pokazuju da su hrvatski građani samo u periodu januar-mart prodali 646 kilograma nemonetarnih "otpadaka" i lom-zlata, šipki, žica, ploča, zlata u obliku praha i presvučenog platinom...

To je tek nešto manje nego u celoj pretpandemijskoj 2019. godini, kada je izvezena gotovo jedna tona zlata za 40 miliona evra. Kada su 2020. krenuli strah i neizvesnost zbog korona krize u hrvatskim otkupnim stanicama zlatarskih kuća završilo je 1,43 tone zlata u vrednosti od 68 miliona evra, dok je prošle godine količina bila više nego dvostruko veća - 3,42 tone prodatog zlata u vrednosti od 85,7 miliona evra, navodi list.