Odbili smo da sahranimo Dragana u tu vodu. Pitali smo grobara da li bi on svoje najmilije pokopao u nešto takvo. Dragana smo pokopali u taj "pomoćni" grob, a cveće smo ostavili na grobnici punoj vode, čija je ploča stavljena na dve grede, svedoči Ana, devojka sina pokojnog Dragana.

"Dobro da od šoka niko od nas nije upao u našu porodičnu grobnicu na Lovrincu, kada smo u utorak, pre ukopa mog pokojnog oca Dragana, utvrdili da kosti naših pokojnika "plivaju" u vodi. Zamislite kako je mojoj majci Rajni bilo da vidi raspadnuti mrtvački sanduk svog sina, mog brata Josipa koji je preminuo 2010. godine", priča Dinko Dužević, koji je s majkom Rajnom i devojkom Anom Delić, u utorak u 13.15 sati, došao na sahranu svoga oca, kojeg na kraju nisu sahranili u njihovoj porodičnoj grobnici, nego u nekom pomoćnom grobu, dok se poplava njihove grobnice ne reši.

Do same sahrane porodica Dužević proživljavala je pravu noćnu moru.

- Na grobno mesto T-V-31, odnosno porodičnu grobnicu, došli smo u utorak oko 9.30 sati, da vidimo da li je li sve u redu pre samog pokopa. Tamo zatičemo otvoren grob i grobara kako ispumpava vodu iz grobnice. Kada smo mi stigli, u grobu nije bilo puno vode, jer je već ispumpao velik deo - priča Ana.

Ona kaže da im je grobar tada rekao da je kosti bake i dede, koji su preminuli pre puno godina, spremio, kao i kovčeg s posmrtnim Josipovim ostacima i da je to sve stavljeno "u skladište" u grobu.

Autor: