Nariz del Diablo ili Đavolji nos ime je železničke deonice koja prolazi kroz Ande u Ekvadoru. Železnica je izgrađena na zahtevnom planinskom terenu na visini od 800 metara.U ovoj južnoameričkoj zemlji pruga je spojila glavni grad San Francisko de Kito sa Guanjaguilom pre više od veka, a izgrađena je primitivnom tehnologijom.

Reč je o vrlo zapanjujućem pothvatu jer željeznica prolazi kroz vrlo zahtjevan teren, odnosno kroz brdovite gudure, besne rečne brzake i gustu šumsku vegetaciju.

Najimpresivniji je deo nazvan Nariz del Diablo ili Đavolji nos koji obuhvata deonicu koja prolazi kroz stenovite padine Anda između stanica Alausi i Sibambe, a na trenutke se izdiže na 800 metara nadmorske visine.Ime je dobio jer je tokom gradnje na ovom opasnom terenu život izgubilo više od dve hiljade osoba zbog posledica česte seizmičke aktivnosti, žute groznice, napada divljih životinja i drugih nesrećnih slučajeva.Inače, ovu opasnu deonicu gradili su zatvorenici osuđeni na doživotnu zatvorsku kaznu – mahom Jamajčani i Portorikanci kojima je po uspešnom završetku radova obećano pomilovanje.

Đavolji nos je oduvek bio najpopularniji deo celog ekvadorskog sistema železnice. U devedesetim godinama prošlog veka, kad je dobar deo infrastrukture počeo da propada i da se zatvara, jedino je Nariz del Diablo ostao u funkciji.Za to su zaslužni turisti, koji su dolazili u Ekvador iz celog sveta kako bi se njime vozili, pa su lokalne vlasti uvek ulagale novac za obnavljanje i restauraciju. Nekada se čak dopuštala vožnja na krovu voza, no nakon nesrećne smrti jedne osobe ova praksa je zabranjena.

Uprkos svojoj zastrašujućoj poziciji na planini, vožnja ovom železnicom je među lokalnim stanovništvom normalna pojava.