Uprkos pandemiji, epidemiološkim merama, smanjenom obimu putovanja... poseta Muzeju Nikole Tesle ne jenjava. Ovo zdanje u Krunskoj ulici i dalje je jedna od omiljenih „destinacija” domaćih i stranih turista, ali i sugrađana. Zbog toga ne čudi što ga dnevno poseti i po 300 ljudi. Proteklih meseci, kako kaže Ivona Jevtić, direktorka Muzeja Nikola Tesle, povećan je broj onih koji dolaze u ovaj kutak posvećen velikom naučniku.

Posećenost je porasla ove godine, a posebno u prethodnih nekoliko meseci. U većem broju dolaze ljudi iz naše zemlje, ali je povećano i interesovanje turista, čija je nacionalna struktura malo drugačija nego prethodnih godina. Do sada smo imali veliki broj poseta iz Turske, Francuske, Španije, Italije, Brazila, Australije i Afrike, a proteklih nekoliko meseci zabeležen je povećan broj gostiju iz Indije, Kine, Rusije, Slovenije...Uglavnom nam dolaze posetioci koji su na proputovanju kroz Evropu, oni koji su došli kod rodbine, a veliki je broj i onih koji dolaze u Beograd baš sa ciljem da posete muzej – kaže Jevtićeva.

Koliko su šarenolike grupe koje žele da saznaju nešto o geniju pokazuje i nedavna poseta američkih glumaca Kejt Hadson i Edvarda Nortona. Oni su sa jednim delom filmske ekipe i svojim porodicama boravili u muzeju. I umesto da ostanu jedan sat, proveli su – tri.

Broj posetilaca godinama je rastao. Pre 18 godina bilo ih 3.000, da bismo 2019. zabeležili rekordnih 150.790. Prošle godine, uprkos pandemiji i tome što nismo radili dva i po meseca, muzej je posetilo 36.000 ljudi. Ture organizujemo na engleskom i srpskom jeziku, a film o Tesli kojim počinjemo vođenje titlovan je na 11 svetskih jezika: engleski, francuski, nemački, ruski, mađarski, slovenački, grčki, turski, kineski, italijanski i japanski. Zbog velike zainteresovanosti posetilaca, otvorili smo vrata muzeja i ponedeljkom, koji je doskoro bio tradicionalno jedini neradni dan muzeja – rekla je direktorka.

Ona ističe da se u ovoj instituciji sprovode sve propisane epidemiološke mere, od nošenja maski, rastojanja, pa do obavezne dezinfekcije na ulazu.

U periodu kada nismo mogli da primamo posete preorijentisali smo se na dvojezične virtuelne sadržaje. Napravili smo i dve mobilne aplikacije, za Android i iOS uređaje koje korisnici mogu besplatno da preuzmu iz Gugl plej prodavnice – kaže Jevtićeva.

Na osnovu novijih istraživanja, urađeno je nekoliko virtuelnih prezentacija kao što su „Zakorači u Teslinu Long Ajlend laboratoriju”, „Teslini izumi” gde je predstavljena Teslina fontana, brodić, bežični prenos energije. U okviru ponude muzeja je i sekcija Gugl arts end kalčr gde se nalaze sadržaji kreirani u saradnji sa Gugl korporacijom i gde može da se pogleda više od 120 originalnih slika i dokumenata iz arhive koja se čuva u muzeju.

U muzeju se baštini mnogo toga u vezi sa Teslom, njegov život i rad, ali izložbeni prostor obuhvata samo oko 200 kvadrata pa nije moguće na postavci prikazati njegov celokupan naučni doprinos.

Trenutno, posetioci mogu da vide brojne Tesline lične predmete poput cipela, košulja, cilindara, odela, pribora za pisanje, naočara, stvari iz soba 3327 i 3328 hotela „Njujorker” gde je preminuo 7. januara 1943 – mesingani krevet, metalni ormar, frižider... ali i deo posvećen njegovom radu i doprinosima u oblasti elektroenergetike i mašinstva, izumu indukcionog motora i teledirigovanog broda.

Njegovu zbirku od tekstila i kože čini 515 predmeta. Izrađeni su industrijski ili ručno u periodu od devedesetih godina 19. veka do ranih četrdesetih 20. veka. Do sada je konzervirano 196 predmeta. Kada je reč o arhivskoj građi iz Ličnog fonda Nikole Tesle, ona je gotovo u potpunosti digitalizovana do 2015. godine, ali se s tim poslom nastavlja. Zahvaljujući digitalizaciji, dobijene su kopije koje se mogu koristiti umesto originala. Pored skeniranja, izvršeno je i mikrofilmovanje građe, kako bi se osigurala trajnost kulturnog nasleđa za buduće generacije.

Doprinos Nikole Tesle nije lako predstaviti, a ni izmeriti. On je zadužio čovečanstvo u oblastima kao što su prenos i korišćenje naizmeničnih struja, bežična komunikacija, mašinstvo, upravljanje na daljinu... Na njegovim pronalascima zasnovan je savremeni elektroenergetski sistem koji predstavlja najznačajniji deo infrastrukture svake zemlje. Do sada smo imali nekoliko izmena i aktuelnu postavku smatramo najpotpunijom do sada jer dosledno predstavlja jednog srpskog genija i njegovu zaostavštinu – kaže direktorka.

Muzej se i dalje nalazi u Krunskoj ulici, u nekadašnjoj kući industrijalca i političara Đorđa Genčića, ali je planirano njegovo preseljenje.

Prošle godine u decembru Vlada Republike Srbije donela je odluku kojom Muzej Nikole Tesle postaje nosilac prava korišćenja na objektu stare beogradske termoelektrane „Snaga i svetlost”.

U ovoj godini predstoji nam priprema tehničke dokumentacije o zatečenom stanju objekta, kako bi počela izrada idejnog projekta, a posle toga i realnom projektovanju novog prostora za potrebe Muzeja Nikole Tesle. Izrada tehničke dokumentacije podrazumeva: 3De i geodetsko snimanje, geomehaničke istražne radove, laboratorijska ispitivanja i izradu geotehničkog elaborata i ispitivanje konstrukcije, na osnovu čega se vrši i izrada elaborata o postojećem stanju konstrukcije objekta – navodi direktorka.

Nisu, kako kaže, još poznati svi detalji, ali ono što je izvesno jeste da treba brižljivo isplanirati i izraditi projekat stalne postavke. Novi prostor predstavljaće dopunu infrastrukturi Muzeja Nikole Tesle i omogućiće dalji razvoj izlagačke delatnosti. Određeni deo muzejskih aktivnosti obavljaće se i dalje u postojećim prostorijama.

Imajući u vidu veliki prostor čije tekuće i investiciono održavanje zahteva znatna sredstva, smatram da u objektu treba predvideti da, pored izložbenih, muzejskih, naučnih i prosvetnih segmenata, bude prostora i za komercijalne sadržaje koji bi omogućavali ekonomsku održivost – napominje ona.

Muzej je svih ovih godina, osim u Srbiji, imao i mnogobrojne gostujuće izložbe u Kini, Rusiji, Belorusiji, Australiji, SAD, Francuskoj, Španiji, Italiji, Grčkoj, Japanu, Argentini, Paragvaju, na Kipru...

Ostvarili smo sjajnu saradnju sa brojnim naučnim i kulturnim ustanovama iz zemlje, a i iz inostranstva. Pregovori za jedan broj projekata su još u toku, a za drugu polovinu ove godine dogovorena je gostujuća izložba u Trstu, koju organizujemo u saradnji sa Srpskom kulturnom omladinom, a neki od partnera su nam Novak fondacija, Opština Trst i konzulat Srbije. Nakon ove izložbe u planu je još jedna postavka u Barseloni koja će se održati u Kozmo kaiša muzeju. Krajem godine ćemo imati gostujuću izložbu u Rumuniji – ističe Jevtićeva.

Ostvarili smo sjajnu saradnju sa brojnim naučnim i kulturnim ustanovama iz zemlje, a i iz inostranstva. Pregovori za jedan broj projekata su još u toku, a za drugu polovinu ove godine dogovorena je gostujuća izložba u Trstu, koju organizujemo u saradnji sa Srpskom kulturnom omladinom, a neki od partnera su nam Novak fondacija, Opština Trst i konzulat Srbije. Nakon ove izložbe u planu je još jedna postavka u Barseloni koja će se održati u Kozmo kaiša muzeju. Krajem godine ćemo imati gostujuću izložbu u Rumuniji – ističe Jevtićeva.

Autor: M. P.