12 godina je prošlo od smrti najvoljenijeg srpskog patrijarha, Pavla, a Mara Tešić, glavna medicinska sestra centralnih apartmana na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, odlučila je da sada progovori o poslednjim njegovim danima života.

Ova požrtvovana medicinska radnica je tokom svog dugogodišnjeg iskustva u radu sa pacijentima dobila orden, ali za nju su najveće nagrade poznanstva sa patrijarhom Pavlom, kao i patrijarhom Irinejom i Germanom.

"Za vreme boravka Njegove svetost, na VMA je podignuta mala crkvica u kojoj je boravio kada god je mogao. Jednog dana, u toku praznika, moj zadatak trebalo je da bude da ga odvedem u crkvu. Ipak, našla sam se pred teskobom koju je, bez reči, uspeo da reši samo on", počinje priču Mara Tešić.

Kako ističe, patrijarh Pavle je osećao druge oko sebe, tačno je znao kako da drugima olakša muke.

"Trebalo je da ga presvučem, stavim u kolica i spustim dole u crkvicu. Međutim, meni je bilo toliko žao da ga u takvom stanju pomeram jer je zaista bio nemoćan i bolestan. Bila sam u žestokoj dilemi kako da odlučim da ga ne odvedem u crkvu kada je to čovek koji je ceo život posvetio veri i molitvi. U toj svojoj dilemi prišla sam krevetu i nisam ni izgovorila celu rečenicu, a on, uvek je znao sa kojim mislima dolazim kod njega. Poljubila sam mu ruku i rekla sam mu:

"Vaša svetosti, pomozite mi u nameri da rešim svoju dilemu. A on je rekao samo: "Nemojte me, Maro, umoran sam.” To je bilo poslednje, usledio je kraj", navodi medicinska sestra poslednje reči 44. poglavara Srpske pravoslavne crkve.