Mira Furlan glumila je u brojnim kultnim jugoslovenskim filmovima, da bi devedesetih karijeru nastavila u Americi. Varajeti prenosi da je Mira Furlan preminula u sredu, a autor serije Vavilon 5 Majkl Stražinski je na društvenim mrežama objavio da je njeno zdravlje duže vreme u lošem stanju, ali i da su se nadali da će se oporaviti.

Mira Furlan se u hrvatsku vratila 2002. godine, kada je glumila glavnu ulogu u predstavi koju je režirao Rade Šerbedžija. Po povratku na prostore bivše Jugoslavije, Mira Furlan je glumila i u srpskim filmovima i serijama, a najviše se ističu uloge u filmu Turneja i TV seriji Vratiće se rode. Pored toga, svojevremeno je povodom premijere "Jesenje sonate" Ingmara Bergmana u Rijeci, Mira koja je tada tumačila ulogu Šarlote gostovala je u razgovoru “O majkama i kćerima s Mirom Furlan” i progovorila o kompleksnom odnosu koji je imala sa majkom.

“Bile smo bliske, ali smo se i svađale”, rekla je tada Mira, dodavši da ju je uvek zanimala kako priča njene majke, tako i priča cele njene porodice, jer u njoj su isprepletani svi naši etnički sukobi, sva politička stanovišta i svi uglovi gledanja.

“Moja mama je bila napuštena od svoje majke tako da je odrasla kao siroče i odgajana je po tuđim porodicama. Spasila ju je profesorka u gimnaziji, žena koja je vremenom postala moja ‘baka’. Zanimljivo je da je pritom majka obožavala svog oca mada nisu zajedno živeli i prepustio ju je drugima. O tome sa njom nije moglo da se razgovara, zbog čega do danas žalim. Njen otac, a moj pravi deda, bio je specifična osoba, salonski socijalista i dobrotvor koji je između dva svetska rata putovao po Evropi i pomagao mnogima, a svoju ćerku je ostavio da je odgajaju nepoznate porodice. Završio je tragično, tako što je na početku Drugog svetskog rata ubijen u nemačkom logoru.”

O svom ocu Mira je prilikom tog razgovora rekla da je bio ekscentrična i zanimljiva osoba, ali da je u porodici bio "drugi", dodajući i da mu nije bilo lako u situaciji u kojoj dominiraju žene, budući da je živeo sa tri žene.

“Mi nismo bili klasična porodica, već četvoro različitih ljudi koji žive zajedno. Ja nisam mogla da biram porodicu, ali imala sam sreću sa svojom”, dodala je glumica.

“Moja mama je bila vrlo muzikalna i ljubiteljka pozorišta, intelektualna osoba, široko obrazovana jer je završila francuski i jugoslavistiku. Radila je u dečjoj biblioteci kao bibliotekarka, a zanimljivo je da je izmislila novi način katalogizacije knjiga zbog čega su je često pozivali širom Evrope. Predstavljala je svoju katalogizaciju u Kopenhagenu, Kelnu, Frankfurtu i uopšte često je putovala po Evropi.”

“Ta vrsta nesporazuma vodila je do stalnih drama, sukoba i mirenja, što je sigurno uticalo i na moj izbor profesije. Mama, koja je celog života tražila ljubav, i ja stalno smo se vrtele u emocionalnim krugovima, pri čemu se ona obično osećala krivom i izvinjavala. Bila je neumerena u svojoj ljubavi prema meni pa bi mi nakon svađa pisala pokajnička pisma.”

PISMO MAJKE

Na kraju je Mira Furlan u emotivnom vrhuncu te večeri riječkoj publici pročitala jedno majčino pismo koje je sačuvala.

“Draga Mirice, evo ti opet pišem pokajničko pismo”, počela je da čita glumica na rubu suza reči majke koja se razbolela i umrla kada je Mira imala 16 godina. Iz pisma u kojem ćerku naziva i “mali Mirek” saznajemo da majka žali što se “dohvatila grubih reči” i bacila ih u smeru ćerke, ali to pravda svojim iritantnim impulsom dobrog učenika, štrebera, “odlikaškom pojavom”.

“Sve činim najbolje što mogu, ali očekujem pohvalu”, pojašnjava u pismu majka ćerki s kojom se po svemu sudeći ranije posvađala zbog neke kupovine.

“Moja majka nikad nije imala masku, mi smo bile dva ljudska bića”, zaključila je svoja sećanja na majku vidno potresena glumica, dodajući da je u odnosu majke i ćerke važno “pravo na pogrešnu reč" jer “ne možeš imati odnos ako stalno hodaš po jajima”.