Marko Matić iz nezavisne medijske mreže Antidot ističe da je Prvi svetski rat ostao u zapećku užasa koji su se dogodili u Drugom svetskom ratu i njemu nije dovoljno posvećena pažnju smislu istorijskog sećanja.

Taj rat je, kako kaže, danas kada se svet nalazi na pragu, a možda već je ušao u novi hladni rat, opomena imajući u vidu da su lideri tadašnjih država olako svojim generalštabovima i vojnim planerima dozvolili da ih uvuku u mobilizaciuju i da se pokrene ratna mašinerija bez ikakve političke kontrole i olitičke kalkulacije da li to može doneti neki opipljivu dobit.

- Svi su tim ratom izgubili, ali je za Srbiju on imamo oslonodilački i dobrambeni karakter. Srbija taj rat nije izazvala, on je njoj bio nametnut, ona je bila napadnuta i danas 100 godina kasnije ponovo imamo u svetu situaciju gde velike sile na Balkanu ukrštaju svoije mačeve i pokazuju mišiće. Događaj u Parizu je možda odlična prilika da se svi podsete do čega mogu da dovedu neodgovorne i neumerene politike sa svih strana, nemogućnost da se usklade interesuje i da se postignu kompromisi. Mislim da je predsednik Srbije danas na pravom mestu jer je to je prilika pre svega da zaštiti interesuje Srbije Konstalacija interesa u regionu je veoma složena i mislim da bi možda trebalo da se prisetimo i njegovih reči od pre nekoliko dana da naša pozicija, koliko god da je Srbija jaka, nije nimalo jednostavana. Moramo da razgovaramo i sa Zapadnoim i sa Istokom, moramo da balansiramo u tom odmeravanu snaga NATO i Rusije jer se ti interesi prelamaju preko Balkana. Danas je prilika da da se on sretne sa svetskim državnicima i da pokuša da se izbori za što bolju poziciju Srbije i da zaštiti naše nacionalne interese - istakao je Matić.

On je dodao je Kosovo svakako glavna tema.

- Postoje trenutno tri neuralgične tačke na Balkanu od toga je Kosovo najteže i za Srbiju je naizazovnije. Bitno je da u situaciji kada SAD prave određenu vrstu zaokreta prema KiM i svesni su da održimo rešenje mora da uključi neki dogovor, kosovske institucije insistiraju na jednostranim rešenjima, predsednik Srbije ponovo u razgovoru sa Merkelovom otkloni neke njene strahove u pogedu priče o razgraničenju. Nemačka je zauzela oštar stav iz straha da bi to moglo izazvati domino efekat, da bi moglo da se preneti na rešavanje neke buduće situacija u BiH ili Makedoniji - smatra Matić.

Prema njegovim rečima, ako postoji saglasnost obe strane, ne treba postavljati crvene linije.

Politički analitičar Branko Radun kaže da je za Srbiju ovo izuzetno značajna stvar jer smo bili na pravoj strani, na nekoj pozitivnoj svetloj strani istorije.

- Dan primirja je zapravo aufemizam za pobedu nad germanskim imperijalizmom - naveo je Radzun i dodao da je Srbija je i u Blakanskim ratovima i u Prvom i Drugom svestkom ratu bila na pravoj strani i to treba da potenciramo jer su u našem okruženju manje više svi su bili na drugoj strani.

Kako je dodao, i Mađarska i Hrvatska i Bugarska su bile na strani koja je izgubila rat, ali koja bila odgovorna za taj rat.

Radun je istakao da je Srbije podnela najveće žrtve od svih učesnika Prvog svetskog rata procentualno odnosu na broj stanovnika oko 26 - 27 odsto stanovnika.

- To su daleko najveći gubici u odnosu na druge zemlje saveznice. To su velika herojska vremena i velike žrtve i civilne žrtve. Srbija je i tehnološki i ekonomski bila uništena, opljačkana vraćena unazad decenijama i trebalo je dosta vremena da se oporavi. To je nešto što ne možemo ne možemo nikako zaboraviti. Možda se premalo i time bavimo - istakao je Radun.

Prema njegovim rečlima, srpske pobede u Prvom svetskom ratu su odjeknule i digle su moral velikim silama kao što su Rusija, Amerika, Engleska, Francuska da na neki način pokrenu više svoju vojsku kad mala Srbija može da pobedi jednu imepriju.

- Na ovakvim skupovima se ne donose istorijske odluke, ali se neke pozicije mogu razasniti. Ovo ne može doneti neki epohalni preokret, ali se mogu napraviti neki poeni. Razgovor sa Merkelovom ne bih stavio ispred razgovora sa Makronom zato što je on nova politička zvezda u EU. On je imamo i jaču podršku Vašingtona ber do sada, Merkelova nije imala tako dobru komunikaciju sa Trampovom administacijom - napomenuo je Radun.

Kako je dodao Amerikanci, ne odustaju od nezavisnosti Kosova, ali se vidi da je za njih moguć dogovor, dok Nemačka ima rigidan stav protiv, pa i Britanija, a Fransuska balansira i promena njihovog stava je izuzetno važna.