Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovaće u Helsinkiju, 7. i 8. novembra, na Samitu šefova država i vlada iz redova Evropske narodne partije (EPP).
Tokom boravka u Helsinkiju planiran je i susret predsednika Vučića sa predsednikom Evropske narodne partije Žozefom Dolom, potvrdila je danas Pres služba predsednika Republike.
Više od 800 delegata iz 89 partija i saveza koje pripadaju EPP okupiće se na Samitu u Helsinkiju.
Među njima će biti i lideri članica EPP-a kiji su istovremeno šefovi država ili vlada zemalja članica EU - Austrije, Nemačke, Irske, Mađarske, Hrvatske, Bugarske i Rumunije.
Samit EPP izabraće u četvrtak nosioca svoje liste za predstojeće izbore za Evropski parlament, odnosno ličnost koja će, u slučaju pobede zameniti Zzan Kloda Junkera na mestu predsednika Evropske komisije.
Kandidati za to mesto su aktuelni šef frakcije EPP Manfred Veber i bivši finski premijer Aleksander Stub.
Oni će predstaviti svoje programe u sredu uveče, a potom će članovi Samita tajnim glasanjem odlučiti ko će od njih dvojice predvoditi listu EPP.
Pravo glasa ima 758 delegata iz 49 nacionalnih partija iz zemalja EU, kao i 12 saveza.
Veber je, povodom ovog glasanja, uspeo da obezbedi podršku svih šefova vlada i država iz redova EPP, posebno nemačke kancelarke Angele Merkel.
Stub želi pre svega oko sebe da okupi kritičare mađarskog premijera Viktora Orbana unutar EPP.
- Nikada ne bih poljski PIS ili Salvinija prihvatio kod nas. Ako Orban ne prihvata naše vrednosti i on treba da bude izvan EPP - rekao je on prošle nedelje austrijskom dnevniku Klajne cajtung.
Stub se predstavlja kao predstavnik nove generacije Evropljana, koji ukazuje na svoje dugogodišnje iskustvo kao šef države, ministar finansija, spoljnih poslova i za evropska pitanja.
Njegov protivkandidat Veber u svom programu EU vidi kao model suprotan „tehokratskom projektu elita“.
Veber bi bio prvi predsednik Evropske komisije koji nema prethodno iskustvo kao član jedne vlade.
Od osnivanja je Evropsku komisiju uvek vodila ličnost koja je prethodno imala funkciju u vlasti zemlje članice, ili je barem jedno vreme bila na dužnosti evropskog komesara.
Poslednja četiri predsednika Evropske komisije bila su prethodno šefovi vlada u svojim zemljama.
Sa velikom pažnjom se očekuje i prvo obraćanje Merkelove od kada je odlučila da se više ne kandiduje za šeficu CDU.
Merkel će se, kako je najavljeno, prisutnima obratiti u četvrtak, kada će izlaganja imati, između ostalih, Junker i glavni pregovarač o Bregzitu Mišel Barnije.
Najveći protivnik EPP na idućim izborima, koji će biti održani u maju, je Socijaldemokratska frakcija, koja će u decembru birati svog niosica liste, a kandidat je, nakon odustajanja Maroša Ssefčovića, trenutno samo zamenik predsednika Evropske komisije Frans Timermans.
EPP-u značajne glasove na izborima mogao bi odneti liberalni savez pod vođstvom francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji bi mogao ući u saradnju sa socijaldemokratama.
Kao mogući nosilac liste liberala pominje se evropski komesar Margarete Vestager iz Danske.