Kako sam obećao da te više neću zvati dragi Điki, moram najpre da pojasnim da to što si posle dvanaestogodišnjeg haranja, otimanja i prebijanja po Srbiji rešio da silom i prisilom na regulatora utičeš na uređivaćku politiku privatnog i nezavisnog medija, više neće, ne može i nikada više neće proći. Jer to što ste godinama silovali Srbiju pred očima njenih građana, a da za to niste kažnjeni, nije kriv Pink već sporost srpskih institucija i oguglala zaludnost pravde koja čini da tvoja beskrupuloznost, bahatost i agresivnost sa prizvukom nasilja rastu u nedostatku politike i ideje, a koju više ne možeš prikrivati medijskim ucenama i pritiskom.

Ja sam u svojoj biografiji možda i pravio neke greške ali Điki one su uvek, ali uvek, bile vezane samo za tebe i situacije kada Pink nije objavio detalje o tvom nasilništvu i prebijanju rođene žene, a zatim i tasta pred očima dece. Što sam ćutao pred tvojim haranjem i ucenama. Evo kriv sam i obećavam da ću ovu grešku ispraviti, a ako si ti detalje zaboravio ja ću te podsetiti koga si sve zvao da moliš da se ne objavljuju detalji kako lemaš ženu i tasta. Tada nisam tebe štitio već sam se stideo i u tvoje ime, jer sam te nekada poznavao. Điki da se razumemo, žališ se da te mediji ne tretiraju u dovoljnoj meri, ali ne znam i kako bi kad si upravo te medije opljačkao za preko 42 miliona evra u periodu od samo dvanaest godina.

Điki to nema veze sa tvojom politikom koju inače i nemaš, već sa tvojim bahatim lopovlukom i ucenama za koje ti sada ne mogu pomoći ni pritisci ni sila, ali ni pare koje si duplim fakturama oteo od medija. Danas bi da te medije zatvaraš kako bi nestao trag tvojoj bezgraničnoj samovolji monstruaznih ambicija, obojenih tvojim alavim i bolesnim, isključivo ličnim interesima. Principi na kojima je sazdana sveobuhvatnost tvoje gluposti i bahatosti nikada neće prihvatiti da Srbija mora pre svega postati iskrena i poštena ideja normalnih građana, pa tek onda savremena , jaka i moderna država.

To Điki, nikada nisi razumeo, ne zato što danas nemaš normalne ljudske i građanske ambicije, već iz razloga što ih nikada nisi ni imao. Ni kada si pljačkao, ni kada si prebijao, ni kada si hapsio nedužne, a to Điki danas na tvoju žalost nije moguće ili bar nije moguće bez posledica. I na kraju Điki, radikalizacija kao beg od sopstvene nemoći i nesposobnosti već dokazanih netalentovanih,nepoštenih i dugovremenskih političkih otpadaka je vapaj za dodatnom nesrećom većinskog srpskog zdravog razuma i pokušaj streljanja Srbije, još jednom, pred očima njenih građana.

No Pasaran Điki. No Pasaran!

Željko Mitrović