Posle podnošenja tužbe protiv glavnog urednika j, čime ponovo pokazuje da želi da javni servis oblikuje prema svojim ineteresima i interesima drugih tajkuna u Srbiji, Đilas je zapretio i gašenjem Televizije Pink.

Ta skandalozna izjava pokazuje tri stvari:

1. Đilas bi ponovo da uređuje sve medije u Srbiji, kao što je to bahato radio za vreme svoje vladavine i vladavine DS-a, šireći strah među novinarima i diktatorski odnos prema medijima. I zato opet napada Pink. Tajkun tako još jednom pokazuje svoje pravo lice kojeg se mi na Studiju B veoma dobro sećamo, kada je preko svojih političkih komesara i jastrebova kontolisao svaku izgovorenu reč.

2. Idejom o gašenju Pinka, Đilas još jednom iskazuje neobuzdanu želju da upravlja tuđim novcem, kao što je to radio s novcem Beograđana, koje je bahato trošio na svoje sulude ideje. Iako je Pink privatna kompanija, koja državi uredno plaća porez, Đilas bi je komesarski, po kratkom postupku, zatvorio i ugrozio živote zaposlenih, samo zato što mu se ne dopada program. To što je u pitanju privatni kapital, Đilasu očigledno ne predstavlja problem, kao što mu nije bio problem da novac Beograđana troši kako mu se prohte.

3. Željom da ugasi Pink, Đilas ponovo pokazuje kako bi se, kada bi mu se ispunili snovi i ponovo dočepao vlasti, ponašao prema javnim resursima, kakva je nacionalna frekvencija.

Đilas je izgleda ponovo upao u maštarije i vratio se u prošlo vreme kada je sa mesta gradonačelnika i vlasnika Dajrekt medije, ucenjivao i pretio medijima, a novac Beograđana koristio za uvećanje ličnog bogatstva.

Studio B, uz RTS, najstariji radio i televiziju u Srbiji, zahteva od novinarskih udruženja da se oglase i osude Đilasov skandalozni komesarski nastup i pretnju slobodi medija u Srbiji.

Ćutanjem će samo još jednom potvrditi da je strah na koji ih je osudio Đilas još u vreme svoje bahate vladavine, još uvek jači od ideje slobode za koju se deklarativno toliko zalažu.