Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović ističe da su pritisci zapadnih zemalja da se Kosovo primi u Interpol veliki, iako ne postoje pravne osnove za njegovo članstvo u ovoj organizaciji. Srbija nastoji da na sve moguće, legitimne načine spreči pristupanje i dosad je uputila nekoliko seta dokumentacije sa argumentacijom.
- Mnogi se prave da ne razumeju, a mnogi stvarno ne razumeju da Kosovo kao deo Srbije i pod vrstom protektorata u skladu sa Rezolucijom 1244 ima kontakt sa Interpolom preko kancelarije Unmika - objasnio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. O vo znači da je moguće postupanje, uvid u poternice i slično, ali u koordinaciji sa UN, budući da je Kosovo deo teritorije Republike Srbije, onako kako kaže Rezolucija 1244 i UN.
- Nije potrebno članstvo u nekoj organizaciji za borbu protiv korupcije i kriminala, već je to obaveza institucija koje se time bave. Problem je što Srbija u delu međunarodnih institucija ima snažne protivnike kod nekih zapadnih zemalja koje su priznale nezavisnost KiM i zalažu se za njeno učlanjivanje u što veći broj međunarodnih institucija. Godinama vidimo nastojanja da se Kosovo uključi i u rad Interpola, a više puta smo podsetili i pokazali da, prema pravnoj regulativi UN i Interpola, član Interpola može biti samo država koja je članica UN - kaže Stefanović.
Ističe da privremene institucije u Prištini nemaju nikakav status u UN i unjihovo ime može da govori samo specijalni predstavnik generalnog sekretara UN. Formalno pravno ne bi mogli da dođu ni do konkurisanja za članstvo u Interpolu, kaže ministar, ali zbog snage zapadnih zemalja i pritisaka koje vrše na generalni sekretarijat Interpola i države članice, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima Srbija će voditi borbu na Generalnoj skupštini kojom će pokušati da skloni ovu tačku dnevnog reda, a ako u tome ne uspe, kaže ministar, Srbija će pokušati da u proceduri pokaže da je to članstvo loše za Interpol.
Ovim se uvlači politika u rad Interpola, a evo i konkretnog primera: Srbija traga za licem osumnjičenim za izvršenje krivičnog dela ubistvo i nalazi se na teritoriji KiM. KPS ima to lice, uhapsili su ga, i u zvaničnom dopisu nam kažu da tražimo ekstradiciju lica i da će nam ga kroz ekstradiciju poslati. Ekstradicija zapravo znači da naše ministarstvo pravde prizna da je Kosovo i Metohija neka druga država. U nastavku dopisa kažu da, ako ne tražimo ekstradiciju, pustiće osumnjičenog da se kreće slobodno. Toliko im je stalo do pravde, do policijskog posla, do hapšenja kriminalaca, da koriste svaki momenat kao politički. Imaju ubicu u rukama i najmanje što mogu da urade je da ga ne puštaju olako na slobodu, i zbog pravde, i zbog žrtava - kaže ministar za "Novo jutro", dodajući da ovo pokazuje koliko bi bilo pogrešno da u trenutku briselskih razgovora i potrage za rešenjem, ubrzanim ubacivanjem Kosova u institucije stvori poremećaj balansa u korist prištinskih institucija.
Predsednik Interpola Meng Hongvej je i zamenik ministra javne bezbednosti Kine, države koja, kao naš iskreni prijatelj, podržava Srbiju po pitanju članstva Kosova u Interpolu, kaže Stefanović.
- Kina je uvek bezrezervno podržavala naš stav i uvek bila u potpunosti uz Srbiju. Hongvej kao predsednik Interpola mora da bude neutralan, ali je uvek stavljao na glasanja, uvek prosleđivao dokumentaciju koju smo mi slali i uvek je poštovao pravo Srbije da iznese stav kojim pokušava da ospori argumentaciju. Zadovoljni smo tom vrstom saradnje, iako nismo saradnjom sa Generalnim sekretarijatom Interpola koji je povlačio 20 poternica koje smo mi raspisali. Ipak velikim našim zalaganjem i uz pomoć predsednika Interpola, uspeli smo da te poternice vratimo u sistem - podseća ministar.
Mesto održavanja samita Interpola, kaže, ne menja ništa suštinski. Kina je prošle godine bila zemlja domaćin i nije dala mogućnost da predstavnici prištinskih organa dođu u Peking. Presudna je, kaže, Generalna skupština i većina koja treba da se ostvari.
Kaže da je kampanja koja se vrši u korist prištinskih institucija ogromna, a delegacijama se nude i velike količine novca da dođu i glasaju. Pritisak je i na države koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije da ili ne dođu, ili da se ne pojave u sali tokom glasanja. Ovako se pomera skala ka priznavanju članstva prištinskih organa u Interpolu.
Velike sile, ističe, koriste sve resurse, a Srbija nastavlja svoju kampanju i dosad je uputila tri ili četiri seta dokumenenata sa argumentacijom Srbije, razgovara se sa velikim brojem zemalja, i sa onima koji jesu i sa onima koji nisu priznali nezavisnost Kosova i Metohije.
- Borimo se za svoju zemlju i nastavićemo to da radimo - ističe Stefanović.
Kako kaže, Hongveja je na sastanku upoznao sa bezbednosnom situacijom u regionu i naporima koje Srbija čini u borni protiv organizovanog kriminala. Govorilo se o naporima Srbije da spreči da novac koji se kreće u organizovanom kriminalu na bilo koji način dođe do terorista.
Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kosovu i Metohiju, kako ističe, pokazala je da prištinske institucije nisu zrele za dobro obavljanje posla.
Zamislite da mi ne obezbedimo mogućnost slobode kretanja nekom visokom zvaničniku, da mu ne obezbedimo sigurnost i da to prođe u najboljem mogućem redu? Ili da prvo odobrimo, pa da zabranimo deo posete? Predsednik je, ipak, bio krajnje odlučan da dođe na Gazivode i kada su to videli, odustali su od svega i iz besa su mu zabranili da dođe u naselje Banja. Hajde što su zabranili posetu, ali što su Srbe sa svih strana odsekli i preprečili im sve puteve, pucali i pretili - to se tako ne radi. I onda pričamo o članstvu ovih institucija u Interpolu! - kaže ministar.
Ističe da je Vučićeva poseta razotkrila mnoge stvari i pokazala kako izgleda život Srba.
Kaže da komanda Kfora tokom predsednikove posete nije dala bilo kakav nalog da se sprovode ovlašćenja i da se obezbedi normalna poseta. Veterani terorističke OVK, kaže, na barikadama i naoružani nisu tu stajali sami od sebe.
- Kfor je zakazao i ovo je bio pokazatelj da nisu spremni na odlučnost - ističe ministar.
Ističe da ne može sa sigurnošću da tvrdi ko je odgovoran za nerede na KiM, da na ovoj teritoriji dela mnogo stranih obaveštajnih službi, a da je sigurno da su prištinske institucije imale podršku. Podseća i da predsednik Vučić tokom svoje posete nije uputio niti jednu ratno huškačku izjavu, naprotiv, bio je potpuno posvećen budućnosti i miru u regionu, kao i svaki odgovorni državnik.
Ceo razgovor sa ministrom Stefanovićem pogledajte u nastavku: