Šešelj je kazao da se Sava Janjić, iguman manastira Dečani, u toku rata izdajnički ponašao, kao i da je preko satelitskog telefona dojavljivao položaj srpske vojske.

- On je 70 najbogatijih Šiptara sklanjao, imao je i satelitski telefon. On se u toku rata izdajnički ponašao. Onda je naša Služba bezbednosti prisluškivala taj satelitski telefon, kada bi on javio gde su naše snage u blizini manastira raspoređene, naši su znali, pa su izvlačili živu silu i naoružanje, a oni bi pogodili prazne objekte - podsetio je Šešelj.

Kako dodaje, Janjić je bio lokator.

General pukovnik u penziji Vladimir Lazarević, komentarišući nekadašnje izjave igumana Save Janjića, koji je govorio o potrebi toga da i Milošević i svi koji su učestvovali u odbrani od agresije NATO pakta, treba da se nađu u Haškom tribunalu i da je to deo priče o NATO dobošarima i da on nije jedini.

- Takvih, nažalost, biće još, oni nose svoj krst - istakao je Lazarević.

Šešelj je, komentarišući postojanje Haškog tribunala, rekao da je on formiran da bi se sudilo Srbima, i da bi se, kako kaže, Srbima što veća politička šteta dugoročno nanela.

- On je izrazito antisrpski sud i to se vidi po broju optuženih Srba tamo u odnosu na sve ostale, to je negde oko 80 odsto Srba. Haški tribunal nije završio svoj rad, formalno jeste, ali on je nastavljen kroz takozvani Rezidualni mehanizam međunarodnih ad hok sudova, sa tim što su sad spojeni Haški tribunal i Međunarodni krivični sud za Ruandu - kazao je Šešelj.

Kako dodaje, oni zajedno procesuiraju preostale slučajeve, postupaju u žalbenom postupku i nadležni su za vanredne pravne lekove.

- Dakle, tamo se odvija postupak u prvom stepenu protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića, njima je ponovljen postupak nakon oslobađajuće presude, zatim, drugostepeno, protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Tamo su još Mića Stanišić i Stojan Župljanin koji čekaju da budu poslati na izdržavanje i tamo je još četvorica Hrvata - naglasio je Šešelj.

Prema njegovim rečima, tamo se njegov postupak ponovo otvara.

- Ja sam podneo zahtev da mi se omogući korišćenje redovnog pravnog leka u trećem stepenu. Oni su uradili nešto što je nemoguće u anglosaksonskom pravu, prvostepenu oslobađajuću presudu preinačili su u osuđujuću - kazao je Šešelj.

Lazarević se prisetio 2005. godine, kada se dobrovoljno predao Hagu i rekao da direktnih pritisaka na njega nije bilo.

- Nije bilo pritisaka u smislu “Morate se predati”. Ja sam jednostavno do kraja 2004. godine, imao relativno normalan život, čitao najave da postoje neke optužnice, ali sve su to bile vesti iz novina, ja nisam dobio nikakvo zvanično obaveštenje od nekog državnog organa - kazao je Lazarević.

Kako dodaje, bio je na bolovanju, ali u aktivnoj službi, do kraja 2004. godine.

- Negde krajem 2004. godine iz Generalštaba sam dobio poziv da se javim u Vladu radi nekih razgovora, da idem na prijem kod Koštunice, ja nisam izvršio taj zadatak, usledio je ponovo poziv, ja sam otišao i dobio obaveštenje da postoji optužnica Haškog tribunala na kojoj se ja nalazim - prisetio se Lazarević.

On je dodao da je u Vladu poveo i dva svedoka da prisustvuju tom razgovoru i da je tu dobio informaciju da iako zemlja zna da je on izvršavao zadatak odbrane zemlje, i da tu nema pomoći.

- Ja sam istoga trenutka pitao šta dobija Srbija ako ja odem u Hag. Tri razloga su navedena, manji pritisak na Kosovo i Metohiju, da će Jugoslavija dobiti SSP sporazum sa Evropskom unijom i treći, što me je malo iznenadilo, da će za mnom ići još 15 optuženih - kazao je Lazarević.