Kako ističe Dobrica Lazić, advokat iz Kosova Polja, suštinski problem znatnog broja raseljenih Srba, ali i samih žitelja pokrajine, jeste što moraju da se bore da bi dokazali pravo na sopstvenu imovinu koju su Albanci uzurpirali.

- Osim otimanja imovine naši ljudi su suočeni sa nedostatkom pravne zaštite jer su, pogotovo u sredinama južno od Ibra, prepušteni na milost i nemilost kosovskom pravosuđu koje, po pravilu, ne rešava pitanja otimanja srpskih kuća, stanova, imanja, ili to čini veoma sporo - kaže Lazić.

On ističe mnogobrojne primere falsifikovanja dokumenata kojima se obavljaju navodni kupoprodajni ugovori o nekoj nekretnini ili imanju.

Kao jedna od takvih primera srpski advokati pominju slučaj Velimira Djorđevića, koji poseduje plac na ulazu u Čaglavicu, nedaleko od Prištine, koji mu je oduzet falsifikovanjem njegove lične karte.

Đorđević je uspeo da dokaže falsifikovanje i svoje vlasničko pravo nad imovinom ali ipak ne može da dobije validnu sudsku presudu.

- U tom slučaju vodimo postupak od 2005. godine, dakle punih 13 godina. Iako je sud Euleksa 2012. presudio u korist mog klijenta, Osnovni sud u Prištini i dalje izbegava da mi dostavi presudu, a ona postoji u bazi podataka - ističe Lazić.

Srpski advokati sa Kosmeta ističu i druge "metode" u otimanju srpske imovine.

Recimo, sklapanje kupoprodajnih ugovora sa pokojnicima - otimači nekako dolaze do ličnih dokumenata pokojnika, a potom falsifikovanje potpisa daju saglasnost za navodnu prodaju imovine.

Kao jedna od drastičnijih primera otimanja i uništavanja srpske imovine na KiM advokati ističu primer porodice Simonović iz prištinskog naselja Sunčani breg. Njihovu kuću, po izbeglištvu, zaposeo je Albanac, sada poslanik u kosovskom parlamentu. Iako je godinama koristio velelepnu kuću ove porodice, koja je posle duge borbe uspela da dokaže vlasništvo posredstvom Unmikove Agencije za imovinu, agonija ove porodice se nastavlja time što njihovog tada 23-godišnjeg sina koji odlazi po ključ od kuće hapsi kosovska policija pod optužbom za navodi ratni zločin.

Tog mladića je prijavio upravo uzurpator, koji je potom srušio objekat od 250 kvadrata. Mladić je proveo nekoliko godina u zatvoru dokazujući da nije kriv za lažnu optužnicu.