Lider naprednjaka Miloš Vučević u emisji "Cena stava" otvoreno i iskreno je govorio o detinjstvu, porodici, brigama i uspesima, Miletiću, vojvođanskom separatizmu, o prijateljstvu, Novom Sadu i Srbiji.
Vučević se u intervjuu prisetio napada koji se desio 13. avgusta prošle godine u kojem mu je život bio ugrožen, kao i život njegovog sina koji je tada bio sa njim u prostorijama Srpske napredne stranke u Novom Sadu.
- Bilo je gadno, stvarno je bilo gadno. Verujte mi, meni je bilo teže samo zato što su ti ljudi sa mnom i posebno devojke kad sam video povređene. I znam da je tu Mihailo, tu je bila i Adriana i Nada. Da sam bio bez njih, bilo bi mi lakše. Posebno sam bio ljut na sebe što je Mihailo tu, a istovremeno i vrlo ponosan na njega što je tu. Ljut na sebe i ponosan na njega. Ne kažem da je on sam mali, pa ja nešto tu o njemu moram da vodim svaki sekund računa, ali opterećenje mi je bilo. I ako dođe do nečeg, ne moramo obojica da stradamo. To mi je bio onaj, iskreno da vam kažem najveći problem. Kajao sam se što je Adriana uopšte došla, što je nisam, da kažem, poslao kući. Kao što mi je bilo užasno žao i teško, a osećao sam i odgovornost kad god sam video da neko uđe povređen i posebno kad sam video devojke koje su povređene - iskren je Vučević.
Vučević je pomenuo i da je sa porodicom Aleksandra Vučića u veoma bliskim, prijateljskim odnosima.
-Sa Aleksandrom i Andrejem imam prijateljske odnose gotovo tri decenije. Stvarno njihovu porodicu doživljavam kao svoju. Ti su odnosi mnogo čvrsti i mnogo jaki - rekao je Vučević.
Foto: Tanjug/Rade Prelić
U životu će se, kako je napomenuo, najviše kajati što nije više viđao majku.
- I sva moja objašnjenja su neprihvatljiva. Imam potrebu da to kažem. Ali me mama nikada nije za to kritikovala. I uvek je podržavala. Mama je mama. I podržava i razume i neizmerno joj hvala na tome - kazao je Vučević.
Na Šodrošu i Dunavcu je provodio dane kad je bio mlađi.
-Šodroš, Dunavac, ono za šta su me optuživali da hoću da uiništim, tamo sam proveo veliki broj dana. Tamo sam naučio da pecam, nekada smo se klizali, bile su zime takve da se zaledi Šodroš, plivali smo, preprlivavali - prisetio se Vučević lepih dana.
Pomenuo je i svoje najbolje drugove, ali i momenat kada se "zarazio" politikom.
-Jedan od mojih najboljih drugara je Zolika Leko, Mađar, drugi je Ivan Pačkovski, Ukrajinac, kum moj, mi smo svi rasli zajedno. I kod nas su se gledale političke emisije. Moje oduševljenje nacionalnim pitanjem jeste slika Gazimestana iz 1989. godine. Tada sam završavao 8. razred. Ta priča o Kosovskom boju, tu sam se "opio" nisam se otreznio od toga - naveo je Vučević.
Intervju u kojem Vučevića čujete "iz drugog ugla", potpuno ličnog, pogledajte u nastavku.
Autor: Pink.rs
