Kolumnu Jelene Milić za dnevni list "Politika" prenosimo u celosti:
Ministarstvo spoljnih poslova Izraela ocenilo je da prekjučerašnji pokušaj rušenja aviona nije bio samo napad na izraelske putnike već teroristički udar na ideju mirnog suživota i na Avramove sporazume
Peta sezona izraelske TV serije „Fauda”, na „Netfliksu” od 8. septembra, bavi se događajima i posledicama Hamasovog terorističkog napada na Izrael iz oktobra 2023. godine, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, od kojih 828 civila. Već tokom prve sedmice emitovanja došla je na četvrto mesto u kategoriji TV serija van engleskog govornog područja s više od dva miliona gledalaca širom sveta. Posebno je relevantno što je sezona koja govori o najvećoj tragediji Jevreja od Holokausta, osim u Izraelu, prva po gledanosti u Libanu, druga u Jordanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu, treća u Kataru, Omanu i Kuvajtu, četvrta u Egiptu, peta u Maroku i deveta u Saudijskoj Arabiji.
Autori serije Lior Raz i Avi Isaharof već gotov scenario promenili su posle napada, jer kao umetnici nisu „mogli da ignorišu stvarnost”. Nove epizode pisali su „iz sopstvenog osećaja besa, tuge i bola, s ličnom i profesionalnom misijom da prikažu kolektivnu traumu, strah i ranjivost izraelskog društva nakon masakra u trenutku kad se u delu globalne javnosti ti događaji negiraju ili relativizuju”. Na kritike da su u prethodnim sezonama teroristi imali nijansiranije likove, što se smatralo posebnim kvalitetom „Faude”, Raz je odgovorio: „U prve četiri sezone trudili smo se da humanizujemo obe strane i da teroristima damo porodicu, osećanja i unutrašnji život. Ali, peta sezona je napisana iz naše čiste traume. Nakon 7. oktobra, stvarnost je postala previše mračna i užasna i mi više nismo mogli da pišemo na isti način. Ova sezona počinje čistom osvetom, a likovi se suočavaju s čudovištima, jer je ono što se desilo u stvarnosti uništilo svaku mogućnost za stari balans.”
U SAD je obeleženo dvadeset pet godina od terorističkih napada Al Kaide 11. septembra 2001. godine, u kojima je poginulo 2.977 osoba, a više od 6.000 je povređeno. Devetnaest terorista otelo je četiri komercijalna putnička aviona na letovima iz Bostona, Njuarka i Vašingtona. Dva aviona su udarila u kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, treći u zgradu Pentagona, dok se četvrti srušio na polje u Pensilvaniji. Nažalost, i dvadeset pet godina kasnije kruže antisemitske teorije zavere da su Jevreji zaposleni u Kulama bliznakinjama bili upozoreni da ne dolaze na posao, iako je bio verski praznik pa mnogi Jevreji širom sveta tog dana nisu radili.
Organizatori zvanične ceremonije u Njujorku ove godine su uveli novi minut ćutanja, posvećen radnicima hitnih službi preminulim od hroničnih bolesti izazvanih toksičnom prašinom na „Nultoj tački” (mestu udara). Nakon terorističkih napada, američka TV industrija počela je da proizvodi veliki broj serija o vatrogascima i radnicima hitnih službi, koji su postali simboli nacionalne otpornosti i moderni heroji. Reakcije udruženja vatrogasaca i hitnih službi na ove serije bile su uglavnom pozitivne, jer su skrenule pažnju javnosti na teške radne uslove, hronične bolesti i posttraumatski sindrom s kojima se suočavaju, uz povremene kritike zbog holivudskog preterivanja, napominjući da dramatične akcione scene na ekranu ponekad zanemaruju stroge bezbednosne protokole i svakodnevnu stranu njihovog posla.
„Let 93” (United 93), američki igrano-dokumentarni film iz 2006. godine, rekonstruiše događaje u četvrtom otetom avionu. Radnja filma verno prati sudbinu putnika i posade aviona kompanije „Junajted erlajns” koji su iz telefonskih razgovora saznali za druge napade i shvatili šta se dešava, pružili otpor otmičarima i sprečili ih da letelicu usmere ka Vašingtonu, pa je avion pao na prazno polje u Pensilvaniji. Scenario je napisan na osnovu autentičnih transkripata iz crnih kutija i telefonskih poziva žrtava. Među glumcima nema velikih holivudskih zvezda, dok su ulogu kontrolora letenja na zemlji igrali stvarna vojna lica i kontrolori koji su tog dana bili na dužnosti. Film je dobio odlične kritike i, što je još bitnije, podršku porodica nastradalih, jer je bez patetike prikazao strah i paniku s jedne, i dostojanstvo i hrabrost putnika koji se suočavaju za izvesnošću smrti, s druge strane.
U sredu, 30. septembra, na letu aviona iz Dubaija za Tel Aviv, kopilot Omanac nožem je izbo kapetana Indijca, koji je još u životnoj opasnosti. Dok je napadač pokušavao da sruši avion, ranjeni kapetan je uspeo da otvori vrata kokpita, pa su u kabinu provalili putnici, većinom izraelske nacionalnosti, i uz pomoć posade savladali napadača. U prvim satima po događaju zapadni mejnstrim mediji, koji se već duže vreme kompromituju antisemitskom uređivačkom politikom, nazivali su ovaj teroristički čin „svađom” ili „nasilnim sukobom među pilotima”, „verbalnom i fizičkom svađom u kokpitu”, iako je posada aktivirala međunarodni kod koji označava nezakonito mešanje i otmicu aviona. Putnik Janiv Hajun savladao je napadača, nakon čega su ga drugi putnici oborili i vezali, a zatim preuzeo komande i počeo da povlači ručice unazad kako bi ispravio avion iz poniranja, pre nego što su upravljanje preuzeli drugi članovi posade. Kada ga je premijer Izraela Netanjahu, koji je putnike dočekao po povratku u zemlju, upitao da li je uopšte znao šta radi i kako da upravlja komercijalnom letelicom, Hajun mu je u polušali odgovorio da gleda TV seriju „Istrage avionskih nesreća”.
Ovaj teroristički napad desio se samo par dana pošto je izraelski premijer boravio u Emiratima, o čemu su tamošnji mediji prvi put zvanično izveštavali. Netanjahu je posle izbegavanja tragedije izjavio da se s Muhamedom bin Zajedom dogovorio da se Izrael zvanično priključi istrazi. Inače, „Flajdubai” je prva avio-kompanija iz UAE koja je krajem 2020. pokrenula redovne letove na relaciji Dubai – Tel Aviv, samo dva meseca nakon što su Izrael i UAE u Vašingtonu potpisali Avramove sporazume o normalizaciji diplomatskih i ekonomskih odnosa. Na svečanom dočeku prvog leta Netanjahu je ocenio da se „menja istorija Bliskog istoka” i da se „može biti prvi samo jednom”. Ministarstvo spoljnih poslova Izraela ocenilo je da prekjučerašnji pokušaj rušenja aviona nije bio samo napad na izraelske putnike već teroristički udar na ideju mirnog suživota i na Avramove sporazume. Činjenica da građani Bliskog istoka koji u tako velikom broju gledaju „Faudu” saznaju realniju verziju događaja i prirodu počinilaca zločina koji unazađuju i njihove živote deo je istog trenda kao i normalizacija odnosa Izraela i UAE, koju je neko očito pokušao da potkopa.
Istovremeno, u Srbiji opozicioni i analitičarski krugovi i dalje šire teoriju zavere da Aleksandra Vučića „na vlasti drže Evropljani”. Srbija, s Vučićem na čelu, potpisala je s prvom Trampovom administracijom sporazum, deo Avramovih, kojim bi se krenulo u realistično rešenje novog statusa KiM. Sve je više dokaza da su njegovo sprovođenje potkopavali delovi struktura EU, njenih zemalja članica, NVO i fondacija. To su iste strukture u svetu i kod nas koje šire neistine o navodnom genocidu u Gazi, crtaju skandalozne karikature protiv Lordana Zafranovića pred premijeru njegovog filma o ustaškim zločinima nad Jevrejima, Srbima i drugima, mašu palestinskim zastavama na skupovima SL, a neki su bili na brodu Grete Tunberg, koja optužuje za genocid državu što vakciniše populaciju koju navodno hoće da eliminiše, dotura joj neuporedivo puta više hrane nego bilo ko drugi i ne zatvara vodotokove ka Gazi koje kontroliše, ključne za redovno snabdevanje. Podržavaju one koji uzvikivanjem „od reke do mora” ne kriju svoje genocidne namere prema Jevrejima u Izraelu. S druge strane, Vučićeva Srbija jača odnose s Izraelom i ponosno odoleva globalnom porastu antisemitizma.
