Duško Tomić, profesor Američkog univerziteta za bezbednost u UAE analizirao je značaj vojne vežbe na Pešteru i efetke koje je ova redovna planirana obuka imala na zemlje u okruženju.
1. Da li u BiH zaista postoji strah zbog ove vežbe Vojske Srbije ili hrvatski mediji preuveličavaju bezbednosni značaj događaja?
Reč je o redovnoj i planiranoj obuci 72. brigade za specijalne operacije, sprovedenoj od 15. do 18. septembra na teritoriji Republike Srbije. Vežba nije bila usmerena protiv Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske niti bilo koje druge države. Njena svrha bila je unapređenje obučenosti i operativnih sposobnosti jedinica Vojske Srbije.
Pojedini hrvatski i bosanskohercegovački mediji ovom događaju daju širi politički i bezbednosni značaj koji ne proizlazi iz karaktera same vežbe. Posebno je neosnovano svaku redovnu vojnu aktivnost Srbije automatski predstavljati kao demonstraciju sile ili pretnju susedima.
Srbija je jasno i više puta potvrdila da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, kao i njeno ustavno uređenje zasnovano na Dejtonskom mirovnom sporazumu. Mir i stabilnost Bosne i Hercegovine i celog Zapadnog Balkana predstavljaju vitalni nacionalni interes Srbije. Zbog toga nema osnova da se ova vežba tumači kao pretnja, već isključivo kao legitimna aktivnost jedne suverene države na sopstvenoj teritoriji.“
2. Šta prisustvo američkog generala govori o tome kako Vašington vidi ovu vežbu i odnose sa Srbijom?
Prisustvo general-majora Metjua Vudrafa, komandanta Nacionalne garde Ohaja, veoma je važna činjenica jer pokazuje da je vežba bila transparentna i da je posmatrana u okviru profesionalne međunarodne vojne saradnje, a ne kao destabilizujuća aktivnost.
Srbija i Nacionalna garda Ohaja razvijaju institucionalno vojno partnerstvo od 2006. godine. Ta saradnja obuhvata vojnu obuku, razmenu iskustava, razvoj podoficirskog kadra, vojnu medicinu, sajber bezbednost, reagovanje u vanrednim situacijama i pripreme za učešće u mirovnim operacijama. Američka strana taj program zvanično predstavlja kao doprinos jačanju sposobnosti, međusobnog razumevanja i regionalne stabilnosti.
Zato prisustvo visokog američkog oficira pokazuje da Vašington Vojsku Srbije vidi kao profesionalnog i kredibilnog partnera sa kojim želi da održava praktičnu saradnju. Da su američki predstavnici vežbu smatrali pretnjom Bosni i Hercegovini ili regionalnoj stabilnosti, teško je zamisliti da bi joj prisustvovao komandant partnerske Nacionalne garde.
To, međutim, ne znači da Srbija menja svoju politiku vojne neutralnosti niti da se približava članstvu u NATO-u. Srbija ostaje vojno neutralna, ali istovremeno sarađuje sa različitim međunarodnim partnerima u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima.
Najvažnija poruka prisustva američkog generala jeste da odnosi Srbije i SAD u oblasti odbrane imaju kontinuitet i da Vašington Srbiju ne posmatra samo kroz političke nesuglasice, već i kao važnog faktora regionalne bezbednosti. To je istovremeno i odgovor na pokušaje da se redovna vežba Vojske Srbije predstavi kao prikrivena pretnja susednim državama.“
