Pre nešto više od 10 dana u Beogradu je potpisan okvirni sporazum Vlade Srbije i opštine Inđija sa kineskom kompanijom Jiangsu Reliance Energy Tech o izgradnji fabrike za proizvodnju visokotehnoloških baterija za dronove, humanoidne robote, besposadna vozila, napredne električne alate i kućne aparate u Inđiji, što je samo jedna u nizu kompanija koje će poslovati u tom mestu koje se nezadrživo ekonomski razvija.
Prvi čovek Inđije Marko Gašić kaže za „Dnevnik” da je to logičan sled događaja budući da su vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić prepoznali Inđiju kao novu, modernu, visokotehnološku industrijsku zonu.
Prvu fabriku u novoj zoni koja će biti paralelna sa auto-putem, iza autlet centra i novootvorenog akvaparka, gradiće najuspešnija svetska kompanija za izradu litijumskih baterija
– Republička vlada pokrenula je veliki projekat sa kineskom kompanijom Mint koji u Srbiji predviđa tri visokotehnološke zone ili parka – u Inđiji, Ćupriji i Leskovcu. Prva kineska kompanija koja će u okviru tog projekta poslovati u Inđiji prostiraće se na 35 hektara, od blizu 300 hektara, koliko će buduća zona obuhvatati. Predviđa se njeno opremanje novom infrastrukturom, što je inicirano još pre dve godine, a sledeće se očekuje početak radova. Prvu fabriku u toj novoj zoni koja će biti paralelna sa auto-putem, iza autlet centra i novootvorenog akva parka, gradiće najuspešnija svetska kompanija za izradu litijumskih baterija. Sto milina evra je vrednost te investicije. Radujemo se tome jer to znači ogroman priliv novca. Postavljanje kamena temeljca očekujemo krajem oktobara, a završetak gradnje u novembru sledeće godine. Prvobitni plan je da u toj fabrici radi 250 radnika. Ta kompanija otvara vrata u novoj poslovnoj zoni, posle čega se možemo nadati dolasku i mnogih drugih fabrika na tih 300 hekatara zemljišta.
Foto: Foto/Dnevnik / L. Radlovački
Svedoci smo ekonomskog preporoda Inđije, koji je tekao takvim intenzitetom da sadašnje industrijske zone postaju tesne. Koje kompanije posluju u Inđiji, koliko radnika upošljavaju i ima li najava za dolazak novih?
– Teško je pobrojati, ali neke od njih su Toyo tires, Kemoimpeks, Indofud. Kompanije zapošljavaju od 450 do 850 radnika. Kompanija IGB Automotive, koju je preuzeo američki Leoni upošljava 2.200 radnika. Proces vlasničke transformacije je u njoj u toku i osavremenjava se tehnologija, ali se zadržava zatečena radna snaga. Domaće kompanije, njih desetak, zapošljavaju od 80 do 350 ljudi. Farmina kompanija upošljava 700 radnika i planira da duplira poslovanje. Zatvara poslovnice u svetu i planira da sve prebaci ovde, u Inđiju. Za tri do četiri meseca ona će početi da proširuje svoje kapacitete. Zaista je izuzetno razvijena privreda. Drago mi je da pored ovih brojnih inostranih, dosta lokalnih, porodičnih firmi koje postoje decenijama rame uz rame sa novopridošlim, posluju uspešno.
Ekspanzija pčelarstva
– Opština kroz svoj poljoprivredni fond pomaže i poljoprivrednicima. Opredelili smo se da pomažemo malim poljoprivrednicima zato što je njima teže da dođu do konkursa koje raspisuje resorno minostarstvo ili do novca iz IPARD fondova. U pripremi je konkurs za dodelu do 150.000 dinara. Više od 200 njih će moći da se prijavi i ostvari pravo na taj iznos. Finansiramo i osiguranje do 100.000 dinara. To je ustaljena praksa i više od 90 odsto useva je u Inđiji je tako osigurano. U ekspanziji kod nas u opštini je pčelarstvo poslednjih godina. Osnovali smo poseban fond za pčelare iz kog oni mogu da dobiju novac za kupovinu novih košnica, pčela i opreme. Novac im se bespovratno daje. Pre nekoliko godina na konkursu smo imali tri pčelara, a sada blizu dvesta, što je neverovatan razvoj – ističe predsednik opštine Inđija Marko Gašić.
Šta Inđiju čini privlačnom za investitore?
– Zasluge za to mogu se pripisati privrednom duhu koji vlada u mestu, poziciji koju Inđija zauzima između Beograda i Novog Sada, činjenici da je samo nekoliko kilometara deli od izlaza na auto-put. Tome valja dodati i blizinu brze pruge, kao i da se na nekoliko desetina kilometara nalazi aerodrom. To su argumenti koji Inđiju čine primamljivom za kompanije. Značajnu ulogu igra i lokalna administracija, koja je uigrana i može vrlo brzo da izda sve dozvole i odgovori na sve potrebe investitora.
U Inđiji gotovo da nema nezaposlenih. Stopa nezaposlenosti je ispod 2,5 odsto.
Kolika je stopa nezaposlenosti u Inđiji i beleži li se rast broja stanovnika?
– U Inđiji gotovo da nema nezaposlenih. Stopa nezaposlenosti je ispod 2,5 odsto. To je kategorija stanovnika koja ni ne planira da se zaposli. Nekoliko poslednjih godina imamo pojačan priliv stanovnika iz drugih opština. Kada je Toyo tires došao mnogo se ljudi doselilo iz Pirota i Kruševca u kojima je bila razvijena gumna industrija. Inđija se širi i razvija. Naša obaveza je da ispratimo to sve sa infrastrukturom, da dovedemo do svake kuće asflat, javnu ravetu, obezbedimo nova mesta u vrtićima.
Foto: Foto/Dnevnik / L. Radlovački
Kako se sve razvoj privrede odražava na opštinu? Koliki je opštinski budžet?
– Privredni razvoj Inđije neminovno se odražava na porast budžeta, povećanje prihoda od zarada zaposlenih, kao i na porast prihoda od poreza. Svaka kompanija ili zgrada koja se gradi znači veliki priliv para u naš budžet. U opštinskom budžetu 2016. godine kada je Srpska napredna stranka preuzela vlast u Inđiji, je bilo milijardu i po dinara, do pre dve godine budžet je iznosio tri milijarde, a sada je u opštinskoj kasi više od četiri milijarde dinara. On konstantno raste i vrlo brzo ćemo dostići i pet milijardi. To nam daje mogućnost da ulažemo u infrastrukturu – u izgradnju i rekonstrukciju ulica, staza, proširenje javne rasvete, iskope novih bunara... Mnogo smo uložili poslednje dve godine u nove bunare i povezne cevovode. Dosta dečjih parkova i igrališta gradimo. Puno ulažemo i u vrtiće. Gotovo svaki vrtić smo ili rekonstruisali ili proširili, a sada gradimo objekat od 2.000 metara kvadratnih sa pola milijarde dinara iz sopstvenog budžeta. Trebalo bi da sledeće godine bude završen i moći će da primi 240 mališana. Njegovom izgradnjom mislim da ćemo listu čekanja anulirati. Vrtić je besplatan u našoj opštini. Sve to pospešilo je stanogradnju. Jednom mesečno neki od investitora počinje da gradi zgradu. U ovom trenutku imamo 11 zgrada u izgradnji. Reč je o zgradama između 60 i dve stotine stanova. Stanovi se brzo prodaju i izdaju. Cena kvadrata je sad u Inđiji od 1.700 d 2.000 evra po metru kvadratnom.
Da li saobraćajna infrastruktura može da podnese veliku frekvenciju saobraćaja, koje su svi svedoci?
– Činjenica je da smo ranijih godina napravili propust ne pokrenuvši pitanje izgradnje obilaznice oko Inđije, ali se nadam da ni sada nije kasno za to. Moraćemo što pre da radimo na tome, jer nam je to jedini način da iz centra izmestimo saobraćaj teških kamiona. Olakšavajuća okolnost jeste da kroz centar prolazi belevar što rasterećuje saobraćaj. Borimo se sa nedostatkom parking mesta. Pre nekolimo meseci smo u samom centru uveli zelenu zonu na oko stotinu parking mesta, što znači da je tu dozvoljeno parkiranje najduže dva sata. Planiramo i gradnju garaže u centralnom jezgru od čega očekujemo poboljšanje situacije sa prkiranjem vozila.
Niče sportsko-rekreativni park „Leje”
Građani Inđije dobiće moderan sportsko-rekreativni park „Leje“ u istoimenom naselju. – Naš cilj je da rekreativcima obezbedimo ovde najsavremenije uslove za rekreaciju. Gradimo atletske staze oko terena u dužini od 400 metara prema svetskim atletskim standardima, kojih pre nije bilo. Prave se i staze za skakanje udalj, uvis, za bacanje kugle, koplja, kladiva, i sve drugo što treba da bi dogodine mogli ovde da organizujemo značajna atletska takmičenja. U planu je na drugom delu kompleksa uređenje sportskih terena. U pitanju su tereni za fudbal, odbojku, košarku, kao i tenis. Osim toga predviđena su i moderna dečja igrališta, te teretana na otvorenom. Vrlo brzo ćemo sanirati i balon-halu koja je u lošem stanju i ne koristi se godinama, a građani su voleli da se u njoj bave sportom i rekreacijom - rekao je Gašić i naglasio da lokalna samouprava puno ulaže u sport i omladinu i na druge načine.
Postoje li nerešeni infrastrukturni problemi u sedištu opštine, a kakava je situacija u tom pogledu u selima?
– Deset sela čini inđijsku opštiu. Vodovod je definitivno najveći problem kojem nije posvećeno dovoljno pažnje u prethodnom periodu. U punoj brzini smo to počeli da rešavamo i svake godine nastojimo da novo selo priključimo na gradski vodovod. Ona su imala bunare koji su presušivali, a pojavljivale su se i poteškoće oko dovođenja vode iz Inđije. Upravo završavamo povezni cevovod za Krčedin. U poslednje dve godine napravili smo tri nova bunara, a sada ćemo ih povezati na gradski vodovod. Završavamo projekat za povezni cevovod sa Maradikom čime ćemo i napajanje vodom tog sela trajno obezbediti. Jedino mesto koje trenutno nema gradsku vodu jesu Slankamenački Vinogradi. Predstoji nam izrada projekta i na isti način ćemo je i žiteljima tog sela obezbediti. Kroz projekat „Čista Srbija“ smo lane u 12 ulica u Inđiji koje nisu imale, uveli fekalnu kanalizaciju, pa je sedište opštine sada kompletno pokriveno kanalizacionom mrežom. U Beški se ove godine gradi gotovo 20 kilometara kanalizacione mreže. Spremljen je projekat za Nove Karlovce, Jarkovce i Ljukovo i uz pomoć Ministarstva životne sredine uskoro će i u tim mestima početi izgradnja fekalne kanalizacije. Imali smo sreće da je Republička vlada odobrila rekonstrukciju državnog puta kroz Ljukovo koji je bio kamen spoticanja blizu deset godina. U ponedeljak su počeli radovi i za šezdesetak dana očekujemo da dva kilometra tog puta budu rekonsruisana. Pripremili smo projekat i za izgradnju pasarele ka Staroj Pazovi i moguće je da, koliko već sledeće sedmice, počnu radovi. To će puno značiti stanovnicima i zaposlenima u fabrikama koje posluju u tom delu za jednostavniji dolazak do Inđije.
Foto: Foto/Dnevnik / L. Radlovački
Modernizacija javnog saobraćaja koji je besplatan za građane jedan je od poteza sadašnje garniture na vlasti. Kako i kada ste to realizovali?
– Rešavanje problema koji je postojao u javnom prevozu smatram jednim od najboljih rezultata za dve godine mog mandata. To je bio jedan od priroiteta, i poteškoća na koje su se najčešće žalili građani. Imali smo ugovor sa „Lastom“ više od deset godina. Iako je bio jeftin prevoz, usluga je bila loša. Prvo smo uspeli da obezbedimo novac za tako skup poduhvat, a onda ušli u javno-privatno partnerstvo sa prevoznikom „Strela“ koje je podrazumevalo uvođenje deset novih vozila u saobraćaj. Od 1. aprila građani se voze najnovijim autobusima i to besplatno. Mislimo da smo time izuzetno mnogo učinili građanima i nema dana da nam se za to oni ne zahvale. Kad šetam Inđijom i idem u sela to je tema o kojoj se najviše priča. Tačnost polazaka autobusa je 99,8 odsto. Za sve ovo vreme bilo je svega u nekoliko slučajeva kašnjenja autobusa. Sve se odigrava maltene u sekundi.
Slogan opštine Inđija je da je ona najbolje mesto za porodicu. Da li su kada su u pitanju školstvo i drugi segmenti života ispunjeni svi uslovi za tako nešto?
– Trudimo se da se što više činimo za porodice i mlade. Opština Inđija dodeljuje studentima stipendije koje su među najvišim u Srbiji. Ona iznosi 20.000 mesečno i isplaćuje se tokom cele godine. Studenti sa naše teritorije koji imaju prosek viši od 8,5 ostvaruju pravo na taj vid novčane podrške. Obezbeđujemo i udžbenike za đake od prvog do četvrtog razreda. Mnogo dajemo i za sport, a najviše ulažemo u naše mlade talente. Nastojimo koliko je moguće da bavljenje sportom njima bude što jeftinije, pa čak i besplatno, tako što opština učestvuje u sufinansiranju. Gledamo da svi sportisti imaju besplatan prevoz kada idu na takmičenja, kao i škole i kulturno-umetnička društva. Dovoljno je da se obrate opštini i ona će im to omogućiti. Mnogo ulažemo i u kulturu. Trudimo se da to budu programi za porodicu i decu. U kulturnom cenru se prikazuju filmovi, igraju predstave, ali primetio sam da ljudima iz sela ne odgovara da dođu do Inđije svaki put, pa nedostatak takvih sadržaja u seskim sredinama pokušavamo da nadoknadimo organizovanjem manifestacija kao što su Kulturno leto, Kulturna zima, u okviru kojih organizujemo besplatne projekcije.
U ovom trenutku imamo 11 zgrada u izgradnji. Reč je o zgradama između 60 i dve stotine stanova. Stanovi se brzo prodaju i izdaju. Cena kvadrata je sad u Inđiji od 1.700 d 2.000 evra
Foto: Foto/Dnevnik / L. Radlovački
Letos je otvoren akva park Panonske terme, a lokalna samouprava je najavila gradnju pešačko-biciklističke staze do njega. Dokle se stiglo kada je taj projekat u pitanju?
– Projekat je u pripremi, ali parcele preko kojih treba staza da se proteže su u privatnom vlasništu i to je bio razlog zbog kog se poslednjih godina odustajalo od te investicije. Sada smo odlučno ušli u taj projekat i vrlo brzo će on biti završen. Mislim da ćemo već iduće godine moći da ga finansiramo i građanima pružimo 5,5 kilometara biciklističke staze koja je bitna u prvom redu zbog bezbednosti, a potom i zbog akva parka. Pored toga u njegovoj blizini je i autlet centar, koji je godinama prepoznatljiv simbol Inđije, i neophodno je da ih spojimo na taj način sa centrom Inđije. Nadam se i produžetku staze ka Novim Karlovcima i Slankamenu, ali za sada je ova deonica prioritet.
Autor: A.A.
