Na pitanje o požaru u Deliblatskoj peščari i kritikama koje su se pojavile, Sara Pavkov istakla je za TV Pink da je reč o elementarnoj nepogodi izazvanoj klimatskim promenama i visokim temperaturama, posebno imajući u vidu specifičnost terena.
„Samo u našoj državi, kada god se desi tragedija, a ovo je elementarna nepogoda, uticaj klimatskih promena i visokih temperatura, pogotovo na području kao što je Deliblatska peščara, nažalost smo svedoci gde stalno nešto moramo da se pravdamo, bez obzira što su svi akteri bili u pravo vreme na terenu“, rekla je Pavkov.
Kako je navela, najvažnije je što tokom požara nisu izgubljeni ljudski životi, kao ni životinjske vrste, imajući u vidu da je reč o specijalnom rezervatu prirode.
Foto: TV Pink Printscreen
„Mi smo uspeli da sačuvamo ljudske živote, da sačuvamo životinjske vrste, pošto je specijalni rezervat prirode u pitanju, i da nemamo faktički nikakve posledice po pitanju ni ljudi, ni objekata. Ali, naravno, čeka nas veliki plan sanacije i obnove. I na tome smo krenuli da radimo na vreme“, istakla je.
Pavkov je naglasila da će zvanična potvrda o završetku požara biti sačekana od Ministarstva unutrašnjih poslova, ali da su nadležne službe već bile pripremljene za naredne korake.
Govoreći o samom terenu, objasnila je da je Deliblatska peščara izuzetno kompleksna za gašenje požara, što su, kako je rekla, potvrdili i vatrogasci iz Rumunije i Nemačke koji su došli kao pomoć.
„Deliblatska peščara, sama reč kaže, peščarsko-stepsko stanište, jedno je od najznačajnijih po pitanju biodiverziteta i vrsta koje se nalaze samo u našoj zemlji. To je kombinacija peščarsko-stepskih staništa koja su pokrivena vrstama koje su lako zapaljive, nažalost, jer su osušene zbog visokih temperatura“, rekla je Pavkov.
Dodala je da se na tom području prepliću i šumski, kao i vlažni, odnosno vodeni ekosistemi.
„Jedan kompleks ekosistema, vrlo značajan za prirodu, potpuno je zahvaćen zbog preduslova koji su takvi kakvi jesu, a plus pesak koji je nepristupačan zbog mehanizacije, jer dine mogu negde da dosegnu i do 200 metara“, navela je.
Prema njenim rečima, pesak dodatno otežava gašenje jer zadržava temperaturu, dok je pristup mehanizaciji i ljudima veoma otežan.
„Jutros su mi poslale kolege sa terena, upravljači zaštićenih područja, koliko je teško i mehanizaciji i kolegama koji su došli kao ispomoć iz Evropske unije da priđu, s obzirom da je vrlo gibljivo i vrlo nestabilno. Bore se, ali to je za veliku pohvalu“, rekla je Pavkov.
Procena je da će oporavak područja trajati najmanje pet do deset godina.
Foto: TV Pink Printscreen
Prvi koraci nakon što MUP proglasi požar završenim
Pavkov je objasnila da su pripreme za obnovu već počele i da će, čim MUP zvanično potvrdi da je požar završen, na teren izaći licencirani inženjeri.
„Dana kada MUP bude rekao da je požar gotov, izlaze na teren licencirani inženjeri koji će da izvrše kompletan monitoring terena. Mi očekujemo da to traje nekih desetak dana, gde ćemo znati ukupnu površinu prvog, drugog i trećeg stepena zaštite koja je zahvaćena požarom“, rekla je.
Biće utvrđeno i koja količina biomase treba da bude uklonjena, kao i koja su stabla polomljena ili izgorela i koja je potrebno očistiti.
„Da krene da se pravi ono što je vrlo značajno, a to su protivpožarni pojasevi u smislu dodatnog ozelenjavanja, odnosno pošumljavanja, sa uključivanjem što šire zajednice. To su prvi koraci koje ćemo mi da uradimo“, navela je Pavkov.
Paralelno će, kako je dodala, biti pripreman širi plan obnove i sanacije, koji će se raditi na nivou Vlade u koordinaciji sa Ministarstvom poljoprivrede.
„Mi ćemo to integrisati u širi plan, po praksama zemalja naših komšija koje su imale slične situacije, kao što je Mađarska i zaštićeno područje Kiškunšag. Mi ćemo da napravimo plan na pet godina“, rekla je.
Za obnovu će biti korišćena međunarodna sredstva, ali i novac iz budžeta Republike Srbije.
„Već u 2026. nam je ostao određeni deo sredstava, 60 miliona za zaštićena područja, a za 2027. do 2031. godine, tih pet godina, svakako ćemo izdvojiti sredstva da uradimo sve što treba“, navela je Pavkov.
O kritikama na račun angažovanja ruskog Iljušina
Govoreći o komentarima koji su se pojavili u javnosti u vezi sa angažovanjem ruskog aviona Iljušin u gašenju požara, Pavkov je ocenila da su takve tvrdnje neprimerene.
„To je sramno. To pričaju ljudi kojima je očigledno samo interes da nešto kažu u političkom ringu, bez ikakve odgovornosti i bez delovanja“, rekla je Pavkov, dodajući da ne smatra da je takve komentare vredno dalje pominjati.
„Nismo izgubili nijednu životinju“
Posebno je istakla da su upravljači zaštićenog područja na vreme reagovali kako bi zaštitili životinjske vrste.
„U pitanju su Vojvodinašume i naše kolege koji su i čuvari i inženjeri, koji su tamo na vreme otvorili ograde i delove gde se nalaze životinje i napravili delove koji su bili pojilišta, da bi mogle te životinje da imaju dovoljnu količinu i hrane i vode“, objasnila je.
Kako je rekla, među životinjama se nalaze i zaštićene i lovne vrste.
„Srećna sam što nismo izgubili nijednu jedinku“, istakla je Pavkov.
Foto: TV Pink Printscreen
Prema njenim rečima, pravovremeno reagovanje pokazalo je da nadležni imaju kapacitete da odgovore na ovakve situacije.
„To je dokaz da država ima kapaciteta da zna šta radi, da zna kada da reaguje, bez obzira šta čujemo u medijima“, rekla je.
O obnovi šumskog ekosistema
Na pitanje koje će vrste drveća biti najzastupljenije u obnovi, Pavkov je rekla da Deliblatska peščara ima različite vrste u okviru šumskog ekosistema.
„Imamo, u šumskom ekosistemu, različit diverzitet vrsta, od četinara do niskog rastinja i onih vrsta koje su važne za Srbiju, koje su autohtone, koje su prizemne. Sve ćemo mi to sa strukom rešiti da pokušamo što pre da obnovimo“, rekla je.
Ipak, naglasila je da priroda zahteva vreme i kontinuitet.
„Ne možemo da očekujemo da 2027. bude u punom jeku. Svemu treba vreme, a pogotovo prirodi. Priroda radi šta ona hoće, a mi se trudimo da se prilagodimo“, navela je.
Strani vatrogasci iznenađeni terenom
Pavkov je istakla i specifičnost Deliblatske peščare, navodeći da vatrogasci iz Rumunije i Nemačke nisu ranije imali iskustva sa takvim terenom.
„Specifičnost je njena što, kada su došli ovi vatrogasci iz Rumunije, iz Nemačke i tako dalje, nikad nisu videli takav teren. Nije bilo jasno kako su ovde uspeli naši ljudi da se izbore sa tim požarom“, rekla je.
Kako je navela, čak su i domaći vatrogasci sa višedecenijskim iskustvom govorili da se sa takvim požarom ranije nisu susretali.
Osvrnula se i na komentare da su vatrogasci „prodati za sendvič“.
„Ne mogu da razumem, zato što ja mislim da ne postoji nijedan čovek u našoj zemlji koji nije jeo sendvič. Kada odete na teren, i mi kada smo išli na teren tokom studija i kasnije, kada idemo na teren da ispitujemo teren, otvorimo nešto što imamo u foliji, uglavnom je sendvič, i jedemo paradajz koji nije isečen iz ruke. To je terenski rad“, rekla je Pavkov.
Sistem ranog upozorenja pomogao u reakciji
Govoreći o sistemu za rano upozorenje, Pavkov je navela da je Nacionalni inteligentni monitoring šuma imao značajnu ulogu.
„To je vrlo značajan alat koji je na vreme upozorio upravljače, koji su dalje davali informacije kolegama da potvrde njihove predikcije u MUP-u. U pitanju je Nacionalni inteligentni monitoring šuma, koji je razvio Institut za nizijsko šumarstvo i stavio ga na raspolaganje upravljačima zaštićenih područja“, objasnila je.
Plan je, kako je navela, da se sličan sistem uvede i kod drugih upravljača zaštićenih područja.
„24 do 48 sati nije baš veliko vreme da se pripremi, ali dovoljno da može da se reaguje, i vidimo da smo bili uspešni“, rekla je.
Foto: TV Pink Printscreen
Dunav na istorijskom minimumu
Pavkov je govorila i o ekstremno visokim temperaturama i niskom vodostaju Dunava.
„Dunav je bio na istorijskom minimumu i to smo mogli svi da vidimo. Dobila sam informaciju juče da ide ka boljem. Još uvek ima problema sa plovnim putem, po pitanju nekih brodova koji su se nasukali i koji ne mogu da isplove, ali vidimo da je tu situacija bolja i da ide ka pozitivnom trendu“, rekla je.
Istakla je da ekstremne vremenske prilike utiču na ekosistem, životinjske vrste, plovne puteve, saobraćaj, privredu, vodoprivredu i biodiverzitet, ali i da je reč o problemu sa kojim se suočava čitav evropski kontinent.
„Cirkularni navigator“ za smanjenje otpada
Pavkov je na kraju govorila i o platformi „Cirkularni navigator“, čiji je cilj smanjenje otpada i racionalnije korišćenje resursa.
Objasnila je da je ideja da se materijali koji ostanu nakon gradnje ili rekonstrukcije ne bacaju, već da ih neko drugi može iskoristiti.
„Kada neko gradi kuću ili kada bilo šta rekonstruiše, postoje materijali koji ostanu. Ideja je da se ono što ostane od gradnje i rekonstrukcije ne baca, nego da se nekome kome je to potrebno da ili sa njim zameni i da prosto vidimo sve to što nam ostane od materijala, građevinskog, pločica, šrafova i tako dalje, da ne završava u kantama i da ne ide na deponije“, objasnila je.
Kako je navela, korisnici platforme mogu da se registruju, prijave šta imaju i potraže ono što im je potrebno.
„Možete da se registrujete i da vidite kome šta treba, da prijavite šta imate i da potražujete šta vama treba“, zaključila je Pavkov.
Autor: D.B.
