Od zemlje na ivici ekonomskog sloma do države sa rekordnim zaradama, velikim investicijama i infrastrukturnim projektima, Srbija je za četrnaest godina promenila svoju ekonomsku sliku, ali i poziciju u regionu i svetu. Plate i penzije višestruko su povećane, nezaposlenost drastično smanjena, a putevi, pruge, fabrike i bolnice promenili su lice zemlje
Šta je sve urađeno od 2012. godine i kako je politika Aleksandra Vučića vratila Srbiji ekonomsku i političku snagu?
Srbija je za nešto više od decenije prošla put od zemlje sa gotovo četvrtinom nezaposlenih i prosečnom platom od svega 366 evra do države koja beleži rekordne zarade, istorijski nisku nezaposlenost, milijarde evra investicija i najveći infrastrukturni ciklus u svojoj novijoj istoriji.
Kada je Aleksandar Vučić 2012. godine preuzeo odgovornost za vođenje zemlje, Srbija se suočavala sa zatvorenim fabrikama, rastućim dugovima i ozbiljno ugroženim javnim finansijama.
Usledile su teške mere fiskalne konsolidacije, ali i period ubrzanog privrednog razvoja.
Brojke danas pokazuju razmere promene: prosečna neto plata u decembru prošle godine dostigla je 124.000 dinara, odnosno oko 1.060 evra, dok je prosečna penzija, sa oko 200 evra iz 2011. godine, porasla na približno 484 evra.
Nezaposlenost, koja je pre 14 godina dostigla oko 25 procenata, spuštena je na 8,2 odsto.
Istovremeno, Srbija je postala jedno od vodećih investicionih odredišta u ovom delu Evrope. Robna razmena sa svetom prošle godine premašila je 84,5 milijardi dolara, devizne rezerve dostigle su rekordne nivoe, a Srbija je prvi put u istoriji dobila investicioni kreditni rejting.
Promene su možda najvidljivije na putevima i prugama.
Izgrađeni su i grade se autoputevi, Moravski koridor, Miloš Veliki, brze saobraćajnice, mostovi i obilaznice, dok je modernizacija železnice ponovo postala jedan od državnih prioriteta, a investicioni ciklus se nastavlja.
Vučić svakodnevno obilazi Srbiju i upravo je saopštio nove rokove za završetak velikih projekata, među kojima su autoput Kuzmin–Sremska Rača, brza saobraćajnica Slevčevići–Badovinci, Dunavski koridor i nova fabrika robota u Šapcu.
Samo za puteve na teritoriji Vladimiraca najavljena su ulaganja od 3 miliona evra.
Poseban fokus sada je na jugu Srbije.
Predsednik je poručio da taj deo zemlje mora da se razvija mnogo brže kroz nove fabrike, podršku privatnom sektoru i kapitalne investicije.
Istovremeno, raste i životni standard.
Minimalna zarada, koja je u vreme kada je Vučić postao predsednik Vlade iznosila oko 240 evra, sada je dostigla 600 evra.
Od ekonomije i infrastrukture, do zdravstva i bezbednosti, Srbija danas raspolaže mogućnostima koje pre nešto više od decenije nije imala.
Obnovljeni su klinički centri i bolnice, a velika sredstva uložena su i u modernizaciju Vojske Srbije.
Politika koju je Vučić vodio svih ovih godina počivala je na ideji da ekonomski snažna država može samostalnije da donosi odluke i štiti svoje interese.
Zato rezultat proteklih 14 godina nisu samo veće plate, novi putevi ili fabrike.
Rezultat je Srbija koja ponovo ima ekonomsku i političku snagu da odlučuje o svojoj budućnosti.
Autor: Iva Besarabić
