U dnevnom listu Danas objavljena je kolumna u kojoj se otvoreno zagovara ideja da zakonom propisana minimalna zarada praktično treba da nestane, odnosno da minimalac bude – nula.
Takav stav otvara pitanje kakva bi bila sudbina najniže plaćenih radnika ukoliko bi ovakav ekonomski koncept jednog dana postao deo politike vlasti posle izbora.
Pod naslovom „Minimalna zarada treba da bude 0,00“, na portalu Danasa danas je objavljen tekst u kojem se zastupa teza da država ne bi trebalo da određuje najnižu cenu rada, već da bi zarade trebalo prepustiti tržištu i odnosu između poslodavaca i zaposlenih.
Drugim rečima, ideja izneta na stranicama Danasa podrazumevala bi ukidanje sadašnjeg sistema u kojem država radnicima garantuje da za puno radno vreme ne mogu biti plaćeni ispod zakonom utvrđenog minimuma.
Minimalac od nula dinara
Suština objavljenog teksta vidi se već u njegovom naslovu – „Minimalna zarada treba da bude 0,00“.
U tekstu se tvrdi da konkurencija među poslodavcima, a ne određivanje zarada kroz Socijalno-ekonomski savet, treba da bude mehanizam koji štiti radnike. Takođe se navodi da povećavanje minimalne zarade predstavlja dodatni teret kompanijama, uz argument da visoki troškovi rada mogu dovesti do smanjenja proizvodnje, otpuštanja ili zatvaranja preduzeća.
Posebno je indikativna završna teza kolumne, u kojoj se prenosi stav da je minimalna zarada „ideja čije je vreme prošlo“.
Takav model bi predstavljao radikalan zaokret u odnosu na postojeću politiku Srbije, gde država, sindikati i poslodavci pregovaraju o najnižoj ceni rada.
Ko bi onda garantovao radniku koliko najmanje mora da bude plaćen?
Upravo tu nastaje najvažnije pitanje za zaposlene: šta bi se dogodilo sa ljudima koji danas primaju minimalac kada više ne bi postojala zakonski utvrđena donja granica njihove zarade?
Ako država ne bi propisivala minimalnu cenu rada, poslodavac i zaposleni bi o visini zarade pregovarali bez sadašnje zakonske zaštitne granice.
Za radnike koji imaju najmanju pregovaračku moć upravo je zakonski minimalac poslednja granica ispod koje njihova osnovna zarada ne može da padne.
Zato ideja o „minimalcu od nula dinara“ nije samo akademska ekonomska rasprava. Kada bi bila pretočena u zakon, ona bi značila potpuno drugačiji sistem određivanja najnižih zarada.
Dok država povećava minimalac, u blokaderskom Danasu se zagovara njegovo ukidanje
Posebno je zanimljivo što ovakav tekst dolazi u trenutku kada se u Srbiji vodi potpuno suprotna politika.
Sam Danas je nedavno objavio da je minimalna zarada u poslednjih godinu i po dana povećavana tri puta – u januaru 2025. za 13,7 odsto, zatim u oktobru iste godine za 9,4 odsto, a od januara 2026. za još 10,1 odsto, čime je dostigla oko 550 evra. U istom tekstu navedene su i najave da bi do kraja 2027. minimalac mogao da dostigne 650 evra.
Dakle, dok se postojeća državna politika zasniva na povećavanju garantovane minimalne zarade, na stranicama blokaderskog Danasa sada se pojavljuje potpuno drugačiji koncept – minimalac od 0,00.
Šta bi bilo posle izbora?
Objavljivanje ovakvog ekonomskog koncepta svakako otvara legitimno političko pitanje pred izbore: da li bi ukidanje zakonom garantovanog minimalca moglo da postane deo ekonomskog modela onih koji žele da preuzmu vlast? I da li radnici mogu da budu gurnuti u provaliju.
