Postoji trenutak u odnosima dve države kada diplomatske fraze, protokolarni osmesi i isprazne priče o „najboljim mogućim odnosima“ više nisu dovoljni. Kada se skloni ta zavesa, ostaje surova računica i jednostavan bilans činjenica: šta je ko dao, a šta je ko vratio.
Pitanje ko je kome zaista brat u relacijama između Beograda i Podgorice ne meri se usiljenim izjavama na konferencijama za štampu, već ponašanjem u krizama i postupcima kada se lome vitalni državni i nacionalni interesi.
ŠTA JE SRBIJA DALA CRNOJ GORI: Pomoć bez uslova i otvorena vrata
Kada god se Crna Gora našla pred ozbiljnim izazovom – bilo zdravstvenim, prirodnim ili ekonomskim – Srbija nije pitala ko sedi u zgradi Predsednika ili Vlade u Podgorici. Pomagala je odmah i bezuslovno.
Spasonosne vakcine u trenucima zdravstvenog sloma:
Dok je Crna Gora u panici čekala prve doze protiv koronavirusa, Srbija je prva uputila donaciju vakcina „Sputnjik V“. Nije se gledalo na političke razlike – doze su stizale direktno u ruke zdravstvenih radnika i građana kada su bile najpotrebnije.
Vazduhoplovna flota za gašenje požara:
Kada su tokom letnjih meseci razorni požari gutali crnogorsku obalu i sever, a domaći kapaciteti bili nedovoljni da obuzdaju vatrenu stihiju, MUP Srbije slao je helikopter.
Srpska posada je danima rizikovala živote braneći crnogorske kuće i imovinu, što je zvanično potvrdila i Vlada Crne Gore.
Otvorena vrata za život, rad i lečenje:
Decenijama unazad, Srbija drži širom otvorena vrata za građane Crne Gore – od besplatnog studiranja hiljada crnogorskih studenata, preko vrhunskog lečenja u beogradskim kliničkim centrima, do potpunog prava na rad i građenje karijera bez ikakvih administrativnih prepreka.
Onog trenutka kada bi se ugasile vatre i prostrujala zdravstvena pomoć, zvanična Podgorica se redovno vraćala praksi koja se teško može nazvati drugačije nego – političkim zabijanjem noža u leđa.
Priznanje lažne države Kosovo i otimanje 14% teritorije
Odluka od 9. oktobra 2008. godine da se prizna jednostrano proglašena nezavisnost Kosova ostaje najsramniji geopolitički potez u istoriji Crne Gore.
Donesena sutradan nakon što su UN prihvatile inicijativu Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, ta odluka je direktno udarila na suverenitet Srbije i donesena je protivno volji ubedljive većine građana same Crne Gore.
Isterivanje i potiskivanje srpskog jezika
Iako zvanični podaci popisa iz 2023. godine potvrđuju da je srpski jezik maternji za 43,52% stanovništva (dok crnogorskim govori 36,23%), vlast u Podgorici odbija da mu vrati status službenog jezika.
Time se stvara nezabeležen presedan u Evropi – da jezik kojim zvanično govori najveći broj stanovnika sopstvene države ostaje pravno potisnut kao kategorija drugog reda.
Granice kao politički filter za pisce, istoričare i novinare
Od Matije Bećkovića, Aleksandra Rakovića, Čedomira Antića i Dejana Mirovića za vreme režima DPS-a, pa sve do najnovijih zabrana ulaska novinaru Draganu J. Vučićeviću i zabrane emitivanje signala srpskih medija, Podgorica je demonstrirala da se boji srpske reči i analitičke misli.
Umesto protoka ideja, stvorena je praksa pravljenja „spiskova nepodobnih“.
Logistika za rušenje vlasti u Beogradu
Dok se svaka reakcija Beograda u vezi sa zaštitom prava srpskog naroda u Crnoj Gori dežurno proglašava za „brutalno mešanje i velikosrpski paternalizam“, pojedini crnogorski političari i javni radnici bez ustručavanja odlazili su u Beograd kako bi marširali na protestima i direktno pružali logistiku i podršku strukturama koje pokušavaju da sruše legitimno izabranu vlast u Srbiji.
Dobrosusedstvo nije jednosmerna ulica
Kada se podvuče crta, pitanje sa početka teksta dobija svoj nepogrešiv odgovor. Srbija je u ovom odnosu pokazala šta znači bratska svest, solidarnost i državni format.
Zvanična Podgorica je, sa druge strane, pokazala da pati od hronične geopolitičke šizofrenije: pomoć iz Beograda je dobrodošla dok gori i dok treba spasavati živote, ali se čim prođe opasnost nastavlja sa antisrpskom politikom i dodvoravanjem inostranim centrima moći.
Ovakav odnos nije održiv. Suvereno pravo Crne Gore ne može biti izgovor za ucjenjivačku i nezahvalnu politiku, jer dobrosusedstvo i poštovanje nikada nisu bili, niti mogu biti – jednosmerna ulica.
Vreme je da Crna Gora konačno odgovori na mnogo neprijatnije pitanje: da li Srbiju vidi kao najbližeg suseda sa kojim želi stvarno partnerstvo – ili kao državu od koje je pomoć dobrodošla kada gori, dok je politička distanca poželjna čim se požar ugasi?
Autor: Dražen Živković
