Milić je povodom izjave Ramuša Haradinaja da će doći donovog rata u slučaju podele teritorije, zapitala ko bi tačno taj rat pokrenuo.

Osim toga sto Srbija insistira na mirnom rešenju, postoje, kaže Milić i različite strukture koje bi sigurno na neki način preventivno delovale, ako bi kosovski Albanci dobili takvu ideju.

Ona podseća da kosovske bezbednosne snage sarađuju, pre svega, sa SAD, da je otvorena Kancelarija za vezu za savetovanje sa NATO-om, tamo je KFOR, ali da Kosovo još nije ni u Partnerstvu za mir.

Ona smatra da je za Srbiju dobro i to što je Makedonija dobila poziv za članstvo u NATO, jer je to, smatra, dovelo do dodatne kohezije Albanaca i Makedonaca u toj zemlji, te ne vidi da bi Albanci u Makedoniji to sada ugrozili.

- Crna Gora je već u NATO, Hrvatska i Albanija isto. Da li Haradinaj aludira na Republiku Srpsku i na Dodika? Ne verujem da bi Dodik učinio nešto što bi bilo štetno Srbiji u ovom trenutku, ako bi se u razgovorima došlo do pitanja korekcije administrativne linije - rekla je Milić.

Dodala je i da se u pojedinim izveštajima zapadnih organizacija, poput Saveta za američku spoljnu politiku i Ist vest instituta, navodi da je ideja o korekciji granica neprihvatljiva zbog rata, a da nije čula nikakav argument ili razradu te teze - ko bi bio taj ko bi bilo kakav oružani sukob pokrenuo.

Milić je, inače, nedavno iznela predlog da se koriguje administrativna linija između centralne Srbije i Kosova i Metohije, tako što bi ona išla linijom ispod četiri srpske ospštine na severu Kosova, pa tek onda da se nastave pregovori o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

- Ne mogu da kažem da li je korekcija administrativne linije realna ili nije. Mogu da razumem pregovaračku poziciju srpske strane da ne otvara sve karte, kao što verovatno ni Kosovari ne otvaraju svoje, a oni imaju trenutno mnogo više objektivnih problema da formiraju zajedničku poziciju i mislim da su se zaigrali tom pričom - rekla je Milić.

Kako kaže, kada Albanci kažu da je Kosovo nezavisno od 2008. godine, treba im reći da to ponove u još stotinak zemalja u svetu, i ono što je ključno, pet zemalja EU koje nisu priznale nezavisnost.

- Možda bi korekcija administratvne linije uz obostranu saglasnost, pomogla da se Kosovo i vidi kao poseban slučaj, pa da to olakša eventualno priznanje ne samo po pitanju odnosa Srbije i Kosova, nego pre svega Rumunije, Španije, Grčke, Kipra i Slovačke koje mislim da Kosovu prave probleme i praviće u procesu evropskih integracija - dodala je ona.

Milić ocenjuje da je dijalog u Briselu nastavljen u periodu koji su obelezile zanimljive izjave i procesi i naglašava da je jako dobro što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Podseća i da je pre par meseci u Parizu održana međunarodna konferencija kojoj su prisustvovali i predsednik Vučić i Tači.

- Oba zvaničnika imaju dobre veze sa Francuskom, kao i njihove stranke, i to nije ništa novijeg datuma i nije slučajno - smatra Milić.

Ona smatra da je potpuno pogrešan zahtev predstavnika Albanaca sa juga Srbije da njihove interese zastupaju predstavnici Prištine.

- Oni su građani Srbije i da je trebalo da razgovaraju sa rukovodstvom svoje države - istakla je Milić, i dodala:

- Mislim da bi im bilo pametnije da su sa vlastima u Beogradu razgovarali da vladajuće strukture u okviru Briselskih pregovora, eventualno za njih ponude neko 'ogledalo' verzije ZSO, pa da ovde bude Zajednica opština sa albanskom većinom. To ima mnogo više i smisla i mnogo je logičnije, a na kraju krajeva i mnogo više fer prema ovoj državi.

Ona je istakla da su stavovi opozicije po pitanju KiM mnogo regresivniji u nekim apsektima od stavova vlasti.

Milić smatra da treba imati u vidu težinu situacije:

- Ne smatram da je pametno sada otežavati okolnosti koje mogu da dovedu do obostrano prihvatljivog rešenja, i to koje bi prihvatila i zapadna međunarodna zajednica - rekla je Milić.