Dok građani od zdravstvenih radnika očekuju stručnu pomoć, posvećenost i odgovornost, u javnosti su se pojavili ozbiljni navodi o ponašanju dr Dejana Hristova, zaposlenog u Institutu „Niška Banja“, koji otvaraju pitanje da li je granica između profesionalnog angažmana i političkog aktivizma pređena.
Prema navodima koji su dospeli u javnost, Hristov je navodno tokom dežurstava organizovao protestne aktivnosti, pozivao pacijente da podrže blokade i prostor zdravstvene ustanove koristio za političko delovanje. Ukoliko su ovi navodi tačni, postavlja se pitanje da li je primereno da se vreme koje plaćaju građani koristi za aktivnosti koje nemaju veze sa lečenjem i zbrinjavanjem pacijenata.
Posebnu pažnju izazivaju tvrdnje da je Hristovu Institut „Niška Banja“ omogućio edukaciju vrednu oko 300.000 dinara, uz plaćeno odsustvo, dok je on u tom periodu navodno učestvovao u blokadama ispred Medicinskog fakulteta u Nišu. Zbog toga javnost ima pravo da dobije jasan odgovor: da li je plaćeno odsustvo korišćeno u svrhu zbog koje je odobreno i da li su obaveze prema ustanovi i pacijentima bile ispunjene?
Dodatnu senku na njegovo ponašanje baca objava koju je Hristov podelio na društvenim mrežama, a u kojoj se stotine nastavnika koji ne podržavaju blokade nazivaju „gnjidama“. Uz tu objavu napisao je: „Evo šta kaže jedan moj kolega, evo nisam pametan“, bez jasnog ograđivanja od uvredljivog rečnika.
Naš vrednosni sud je jasan: deljenje sadržaja u kojem se kolege zbog drugačijih stavova nazivaju „gnjidama“, bez nedvosmislene osude takvog rečnika, nije ni moralno ni etički prihvatljivo. Hristov nije autor te uvrede, ali je odlučio da je prenese svojim pratiocima uz komentar: „Evo šta kaže jedan moj kolega, evo nisam pametan“, koji se teško može razumeti kao jasno ograđivanje. Neslaganje sa blokadama, protestima ili političkim stavovima ne opravdava širenje poruka kojima se kolege ponižavaju i vređaju. Posebno je problematično kada takav sadržaj deli lekar, od kojeg se očekuju odgovornost, uzdržanost i poštovanje dostojanstva drugih.
Lekari imaju pravo na politički stav, protest i javni angažman kao i svi drugi građani. Međutim, to pravo ne podrazumeva korišćenje radnog mesta, pacijenata ili profesionalnog autoriteta za političku mobilizaciju, niti opravdava vređanje kolega koji misle drugačije.
Ukoliko su navodi o aktivnostima tokom dežurstava i plaćenog odsustva tačni, nadležni u Institutu „Niška Banja“ morali bi da utvrde sve činjenice i obaveste javnost. Zdravstvena ustanova ne sme da bude prostor političkih obračuna, a pacijenti ne smeju da budu publika, sredstvo ili meta bilo čije političke kampanje.
Autor: S.M.
