Politički filozof Dragoljub Kojčić gostovao je u Jutarnjem programu televizije Pink, gde je govorio o aktuelnim političkim prilikama u Srbiji, reakcijama na pretnje upućene predsedniku Aleksandru Vučiću, radu institucija, kao i ponašanju dela opozicije i učesnika protesta.
Kojčić se najpre osvrnuo na reakcije nakon hapšenja Saše Stojanovića i poruka koje su, kako je naveo, predstavljale direktno pozivanje na nasilje prema predsedniku Srbije. On je ocenio da je posebno problematično to što, prema njegovim rečima, nije bilo jasne osude takvih poruka iz opozicionih krugova.
- Moj najjači utisak je da je neverovatno da na ovakvo pozivanje na nasilje, na ubistvo predsednika, niko nije reagovao iz opozicije ili njihovih medija. Pazite, niko nijednom jedinom reči - rekao je Kojčić.
On je ocenio da se deo opozicione scene, kako tvrdi, udaljio od političke borbe zasnovane na programima i idejama, a da se sve više okreće negativnoj kampanji.
- Što opozicija više prepoznaje da gubi podršku svojih sopstvenih simpatizera ili potencijalnih glasača, što nema nikakve konstruktivne predloge, sve se svodi na mržnju, nasilje, pretnje i tako dalje. Počeli su proteste pod nazivom 'Srbija protiv nasilja', a onda se postavlja pitanje ko je zapravo postao protagonista nasilja. Ja nikada nisam čuo nijednu pretnju sa strane vlasti ili strane normalnog sveta. Nijednu - istakao je Kojčić.
Foto: TV Pink Printscreen
Govoreći o odnosu predsednika Vučića prema pretnjama, Kojčić je naveo da je predsednik, prema njegovom mišljenju, reagovao suprotno očekivanjima onih koji bi želeli oštriji odgovor.
- Predsednik daje sasvim suprotnu izjavu. Kaže - nećemo sa pretnjama, nećemo sa nasiljem, nećemo na nasilje odgovarati nasiljem. Čak ni primenom zakona koji bi mogao vrlo strogo da se primeni prema onima koji prete. To pokazuje jednu potpuno drugačiju političku logiku - rekao je on.
Kojčić je komentarisao i rad tužilaštva i sudova, navodeći da institucije moraju da postupaju u skladu sa zakonom i da odgovornost mora postojati ukoliko se zakon ne primenjuje.
- Ako je jedna od deviza ovih protesta od pada nadstrešnice bila da institucije funkcionišu i da svako radi svoj posao, onda je pitanje - da li je ovo institucija, tužilaštvo? Ljudi koji se u tužilaštvu ponašaju na ovaj način pokazuju ne samo da su u stvari politička organizacija, već pokazuju i da su nekompetentni. Ako je neko bio na poziciji tužioca ili u bilo kojoj hijerarhiji tužilaštva, a ne primenjuje zakon, onda se postavlja pitanje da li je svoj posao radio kao nestručno lice ili je svesno koristio poziciju za nešto drugo. Zamislite da vam takvi ljudi organizuju život u državi ako bi nekim čudom bili pušteni na vlast ili ako bi ih neko kao Picula tu postavio. Srbija bi se vratila ne 200 godina unazad, nego u tursko stanje - naveo je Kojčić.
Foto: TV Pink Printscreen
Posebno se osvrnuo na stanje na univerzitetima, tvrdeći da su pojedine visokoškolske ustanove, kako je rekao, postale mesta političkog delovanja umesto prostora za obrazovanje.
- Sasvim je jasno da je univerzitet pretvoren u političku organizaciju. To je subverzija u odnosu na zemlju kojoj pripada i državu koja ga finansira. Tu više nema veze sa obrazovnom misijom koju bi univerzitet po definiciji trebalo da ima - rekao je Kojčić.
Govoreći o studentskim blokadama i opozicionim strukturama koje ih podržavaju, Kojčić je ocenio da, prema njegovom mišljenju, iza svega ne postoji ozbiljan politički program.
- Ko god poveruje da su blokaderi jedna ozbiljna politička grupa koja treba svoj antirežimski stav da realizuje kroz političku borbu, na kraju će shvatiti da je pogrešio. Oni nemaju nikakav program i nemaju čak ni dobru nameru prema sopstvenoj zemlji, a to je elementarno važno za učestvovanje u političkoj utakmici i na izborima. Oni su, po mom mišljenju, interesna grupa u kojoj svako sanja da dobije svoj deo - neko više, neko manje, ali svi gledaju šta mogu da uzmu - rekao je on.
Foto: TV Pink Printscreen
Kojčić je dodao da se, prema njegovoj oceni, unutar takvih struktura već vide sukobi i borba za lične interese.
- Oni su sami sebi najveći konkurenti. Pitanje je ko će više da zavaća, ko će uzeti veći deo. I onda cela ta organizacija postaje samo interesna grupa pojedinaca, a ne politički pokret koji ima ideju i cilj - ocenio je Kojčić.
Na kraju razgovora, politički filozof je poručio da bi, prema njegovom viđenju, dolazak takvih struktura na vlast doveo do toga da se vlast posmatra kao plen, a ne kao odgovornost prema građanima.
- Zamislite da oni dođu na vlast. Oni bi vlast shvatili isključivo kao plen, kao nastojanje koliko će ko da zgrabi. To nije borba za državu i društvo, već borba pojedinaca za sopstveni interes. To je suštinski problem - kada neko želi vlast, a nema ideju šta će sa tom vlašću da uradi - zaključio je Kojčić.
Autor: Pink.rs
