Albanci sa juga centralne Srbije nisu tema razgovora u Briselu i činjenica da su usvojili "Političku deklaraciju" kojom traže da budu uključeni u dijalog Beograda i Prištine više je političke prirode zbog predstojećeg izbora za nacionalni Savet Albanaca, kaže Zoran Stanković, predsednik Koordinacinog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

- Međunarodna zajednica je jasno i glasno rekla - opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa ni u jednom trenutku nisu tema za razgovor u Briselu i to je decidirano i jasno rečeno. Prema tome, ne vidim šta je taj recprirocitet, ko ga traži i zašto ga traži - rekao je Stanković novinarima.

To rešenje oni vide kao primenu, kako kažu, principa reciprociteta su odnosu na prava Srba na severu "Republike Kosovo", stoji, između ostalog, u tom dokumentu. Stanković je istakao da je prošle godine imao razgovore sa odlazećim i novoizbranim odnosno sadašnjim predsednikom Albanije prilikom njihovog boravka u Preševu i da su oni, kao i premijer Albanije Edi Rama, u prisustvu Albanaca sa prostora tri opštine na jugu centralne Srbije, jasno rekli da sve probleme koje lokalni Albanci u tim opštinama imaju moraju da rešavaju u okviru organa Srbije.

- To je mesto gde oni treba da rešavaju sve svoje probleme. Sve drugo je van zakona i institucija sistema i nije prihvatljivo ni sa njihove strane - naglasio je Stanković.

Kaže da ta deklaracija predstavlja nastavak njihovog donošenja deklaracija podsetivši da je prva doneta 2006, pa 2013. i sada 2018. godine.

U toj deklaraciji ima stvari koje ćemo analizirati, ali ima mnogo neprihvatljivih stvari koje se zasnivaju na opštoj proceni koje ne sadrže istinu.

Kako je rekao Stanković, ta deklaracija možda koristi nekome u predizbornim aktivnostima pošto je izbor za Nacionalni savet Albanaca 4. novembra i s obzirom na neke druge političke poene.

- Ali, to nije naše da se o otme izjašnjavamo, s obzirom na ulogu Koordinacionog tela - kazao je Stanković.

Kako je rekao, najbitnije je da oni poštuju zakone Srbije i u praktičnom životu da ih primenjuju, a ti govori i deklaracije su političke prirode. Govoreći o opštim procenama u deklaraciji koje nisu istinite, Stanković je kao primer naveo deo u kome se "govori o pitanjima vezanim za preuzimanje odgovornosti vlasti iz Prištine da zastupaju Albance iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa".

- Moram da kažem da je u donošenju zakona u Srbiji učestvovao legalno izbrani predstavnik Albanaca sa teritorije Preševa i da je imao puno pravo glasa u donošenju zakona. Sada on mora da kaže šta je to što je on predlagao kao predstavnik zakonodavne vlasti u Skupstini Srbije, šta je od toga usvojeno, a šta ne. Mi to nemamo, on jednostavno priča jedno, radi drugo, a ponaša se na neki treći način. To nije prihvatljivo, ali to je neka realnost koju mi trpimo već godinama".

Stanković, takođe, kaže kada su u pitanju neki zakoni koji se primenjuju kao što su zakoni o spomenicima ili kao zakon koji je donet pre mesec dana da njegova primena još nije ni počela i da nijedan spomenik nije uklonjen, a da se već priča o tome kako se uklanjaju spomenici, skrnave groblja i tome slično.

- Pema tome, ajde da govorimo o onome što je realnost na terenu i onome što je interes Albanaca na tom prostoru - naveo je on.

Kada su u pitanju udžbenici o kojima oni stalno govore, ističe Stanković, zašto u protekle tri i po godine prethodnom rukovodstvo nacionalnog saveta Albanaca nije predložio nijedan novi udžbenik na albanskom jeziku niti je on donet da se upotrebljava u nastavi za učesnje učenika koji školu pohađaju na albanskom jeziku.

- Zašto od februara 2018. novo rukovodstvo Nacionalnog saveta Albanaca nije ni na jedan način dogovor koji je postignut u Ministarsatvu prosvete realizovalo i šta predlažu oni da se od 36 udžbenika i osam učila sa obeležjima nacionalne kulture Albanaca, koje je potpisao prethodni predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, stavi u proceduru s obzirom da su sredstva za prevod i štampanje tih udžbenika obezbeđena i čekaju u budžetu Srbije - pita Stanković.

Napominje da se od Albanaca u prethodne tri i po godine samo tražilo da obezbede prevodioca za udžbenike i pita zašto ga nisu predložili. Stanković kaže da nije nikakav problem da se primenjuje sve ono što albanska nacionalna manjina zahteva za sebe, ukoliko je to sadržano u Ustavu i zakonima Srbije, kao i u delaracijama koje regulišu položaj nacionalnih manjina, a koje su usvojene u Skupštini Srbije.

- Ne znam šta Srbi na KiM imaju, pošto mnoge stvari nisu regulisane, ali Albanci koji žive na teritoriji Preševa, Bujanovca i Medveđe, imaju sva prava predviđena Ustavom i zakonima ove zemlje i konvencijama koje regulišu prava nacinalnih manjina u Srbiji -zaključio je Stanković.