Putovanje širom Amerike u cilju istraživanja predsedničkih znamenitosti, biblioteka i memorijalnih centara.
Četrdeset pet lidera obavljalo je funkciju predsednika
Sjedinjenih Američkih Država. Dvojica od njih, Grover Klivlend i Donald Tramp, služili su u neuzastopnim mandatima. Verovatno ste već čuli za čuvene znamenitosti u Vašingtonu koje slave neke od njih – poput Vašingtonovog spomenika ili Linkolnovog memorijala. Ipak, širom zemlje postoji najmanje 100 spomenika za koje možda ne znate, a koji su skriveni u manje posećenim krajevima ili duž ruralnih puteva.
Spomenici, memorijalni centri, biblioteke, statue, istorijska mesta i parkovi rasuti su širom Sjedinjenih Država kako bi odali počast predsedničkom nasleđu. Istražili smo neke od najznačajnijih znamenitosti u čast 250 godina Nezavisnosti Amerike.
Predsednička biblioteka i muzej Ronalda Regana
"Putovanje nije bilo samo moje. Čini se da me je vodila sila mnogo veća od mene same, sila sačinjena od ideja i uverenja o tome šta ova zemlja jeste i šta bi mogla biti." — Ronald Regan, 21. novembar 1988.
Predsednička biblioteka i muzej Ronalda Regana u Simi Valiju, u Kaliforniji, predstavlja zvaničnu biblioteku i grobno mesto 40. predsednika i njegove supruge Nensi Regan. Kompleks se prostire na 29 hektara i čuva neverovatnih 63 miliona papirnih zapisa, 62.317 artefakata i stotine hiljada metara filmske trake koja dokumentuje njegov život.
Regan se preselio u Kaliforniju 1937. godine kako bi nastavio glumačku karijeru, a izabrao je Simi Vali, udaljen oko 60 kilometara od Los Anđelesa, zbog svoje ljubavi prema Holivudu i ovoj saveznoj državi. Njegovo vođstvo bilo je ključno za okončanje Hladnog rata, zbog čega i danas deo Berlinskog zida ponosno stoji na imanju biblioteke.
Nacionalni memorijal na planini Rašmor
"Govori tiho i nosi sa sobom veliki štap." — Teodor Ruzvelt, 2. septembar 1901.
Lica četiri predsednika — Teodora Ruzvelta, Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona i Abrahama Linkolna — uklesana su u stenu planine Rašmor u Južnoj Dakoti. Smešten među Crnim brdima, ovaj memorijal se nalazi daleko od urbanih sredina, ali uprkos svojoj izolovanosti svake godine privuče oko 2 miliona turista.
Spomenik je 1927. godine dizajnirao Gacon Borglum. Bilo je potrebno 400 radnika koji su dinamitom razneli 90 odsto granita, dok su preostali deo ručno klesali. Svaki od ovih predsednika doneo je Americi velika dostignuća – Teodor Ruzvelt (1901–1909) bio je pionir Sistema nacionalnih parkova SAD i poslužio je kao inspiracija za čuvenog "plišanog medu" (teddy bear).
Nacionalno istorijsko mesto Harija S. Trumana
"Amerika je izgrađena na hrabrosti, mašti i nepobedivoj odlučnosti da se završi posao koji je pred nama." — Hari S. Truman, 8. januar 1947.
U mirnoj ulici u gradu Indipendens, u Misuriju, nalazi se otmeno viktorijansko zdanje: bivši dom 33. predsednika. Kuću je 1867. izgradio deda Trumanove buduće supruge, Bes Volas. U njoj je Truman živeo pola veka pre i posle svog predsedničkog mandata.
Prijatelji su ovu kuću nazivali njihovom "letnjom Belom kućom". Truman je ostao upamćen po tome što je izveo zemlju i svet iz Drugog svetskog rata i po ukidanju segregacije u vojsci. Sedište Stejt departmenta u Vašingtonu nosi njegovo ime, kao trajni svedok njegovog spoljnopolitičkog nasleđa.
Nacionalni memorijal Vilijama Makinlija
"Poslovni život... je uvek oštra borba za uspeh." — Vilijam Makinli, 5. septembar 1901.
Na vrhu brda u severoistočnom Ohaju nalazi se monumentalni spomenik koji slavi 25. predsednika Sjedinjenih Država, koji je bio na funkciji od 1897. do 1901. godine. Predsednik Makinli i njegova supruga Ida sahranjeni su na ovom mestu.
Memorijal u Kantonu, završen 1941. godine, ističe se impresivnom statuom predsednika ispred koje se nalazi rotonda u kojoj je sahranjen. Na vrhu kupole nalazi se vitraž sa 45 zvezda – po jednom za svaku državu koja je postojala u vreme njegove smrti. Makinli je vodio SAD do pobede u Špansko-američkom ratu i zalagao se za zlatni standard koji je osnažio američki dolar.
Nacionalni istorijski park Adams
"Nikada nećete saznati koliko je koštalo sadašnju generaciju da sačuva vašu Slobodu! Nadam se da ćete je dobro iskoristiti!" — Džon Adams, 26. april 1777.
Otac i sin, Džon Adams i Džon Kvinsi Adams, bili su drugi i šesti predsednik Sjedinjenih Država. Nacionalni istorijski park u Kvinsiju, u Masačusetsu, posvećen je njihovim životima. Ovaj jedinstveni park spaja pet istorijskih lokacija, uključujući rodne kuće oba predsednika i staru kuću u Pisfildu (Peacefield). Džon Adams je uspešno lobirao u Evropi za francusku i holandsku pomoć tokom Revolucije. Džon Kvinsi Adams tečno je govorio osam jezika (jedini američki predsednik koji je tečno govorio ruski) i nakon mandata žustro se zalagao za ukidanje ropstva.
Monumentalne ikone Vašingtona
"Biti spreman za rat jedno je od najefikasnijih sredstava za očuvanje mira." — Džordž Vašington, 8. januar 1790.
U srcu nacije leže najikoničniji spomenici američke istorije. Obelisk visok neverovatnih 169 metara u centru Nacionalnog mola, posvećen prvom predsedniku, Džordžu Vašingtonu. Zanimljivo je da on nikada nije živeo u Beloj kući, jer se ona tek gradila tokom njegovog mandata. Završen 1943. godine, inspirisan je italijanskom renesansnom arhitekturom i odražava Džefersonovu viziju ravnoteže. Tomas Džeferson je bio treći predsednik i zaslužan za širenje teritorije SAD na zapad. U njemu se nalazi masivna statua predsednika Abrahama Linkolna od 5,8 metara. Linkoln, koji je ukinuo ropstvo potpisivanjem 13. amandmana i vodio zemlju kroz Građanski rat, svake godine "dočeka" oko 7 miliona turista koji posete ovo mesto.
Autor: Pink.rs
