Ujedinjena Srbija - nova nacionalna paradigma, poručuje ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.
U objavi na svom Fejsbuk profilu, ministarka Đurđević Stamenkovski navodi da "često čujemo da se nacionalni ponos ne jede i da se srpstvo ne maže na hleb".
"Ali isto tako znamo da ni narod bez dostojanstva nije dugo uspevao da sačuva ni hleb. Naši preci su to najbolje razumeli. Vekovima su živeli u siromaštvu, ali nisu bili siromašni duhom. Nisu prodavali svoju veru, svoje ime i svoju zemlju da bi dobili lakši život. Da jesu, danas ne bismo imali ni državu, ni jezik, ni slobodu da uopšte raspravljamo o tome šta je važnije", piše ministarka.
Dodaje da nas decenijama ubeđuju da moramo da biramo.
"Ili ekonomija ili nacionalni interesi. Ili pun frižider ili nacionalni ponos. Ili Kosovo ili budućnost. Ili Srbija ili Evropa. Umesto da nas uče kako da spojimo ono što je prirodno povezano, oni nam nameću lažne izbore. Tako je nastala jedna od najopasnijih podela u savremenoj Srbiji – podela između hleba i identiteta", navodi ona i dodaje:
"Zato je pogrešno suprotstavljati ekonomski razvoj i nacionalnu politiku. Ozbiljna država ne bira između ta dva cilja. Ona zna da bez ekonomske snage nema nezavisnosti, ali isto tako zna da bez nacionalne svesti nema ni ekonomske strategije koja služi sopstvenom narodu. Srbija nije nastala kao slučajan zbir pojedinaca koji dele isti geografski prostor. Ona je zajednica ljudi koji dele istoriju, jezik, kulturu, tradiciju i odgovornost prema onima koji dolaze posle nas. Upravo zato nije svejedno šta mislimo o Kosovu i Metohiji, o našim svetinjama, o Republici Srpskoj, o našem jeziku, porodici ili kulturi. To nisu teme koje nas dele, to su teme koje nas određuju.
Najveći problem Srbije nije samo ekonomski, nije samo politički i nije samo geopolitički. Najveći problem je što smo predugo pristajali da gledamo na sebe tuđim očima. Da prihvatamo tuđe prioritete, tuđe vrednosti i tuđe podele. Narod koji izgubi sopstveno stanovište prestaje da odlučuje o svojoj budućnosti.
Zato nam je danas potrebna Ujedinjena Srbija.
Ne Srbija u kojoj svi misle isto, već Srbija koja zna šta su njeni zajednički interesi. Srbija u kojoj političke razlike ne postaju nacionalne podele. Srbija koja ne deli svoje građane na prvu i drugu Srbiju, već ih okuplja oko onoga što je veće od svih nas: države, naroda i budućnosti.
Ujedinjena Srbija znači da nećemo prihvatiti politiku “ili–ili”, već politiku “i–i”. I ekonomski razvoj. I nacionalno dostojanstvo. I modernu državu. I očuvanje identiteta. I investicije. I Kosovo i Metohiju kao neotuđivi deo našeg državnog i istorijskog bića.
Jer narod koji se odrekne svog korena neće dugo uživati ni plodove koje je stekao. Ali narod koji zna ko je, koji je jedinstven i koji veruje u sebe, ima snage da izgradi i snažnu ekonomiju, i snažne institucije, i sigurnu budućnost.
Ujedinjena Srbija nije kuća u kojoj svi misle isto. To je kuća u kojoj svi, uprkos razlikama, čuvaju iste temelje.
Srbija nikada nije opstajala zahvaljujući jednoumlju. Opstajala je onda kada je, uprkos svim razlikama, postojala svest o tome šta su njeni temelji. Karađorđevi ustanici nisu bili isti ljudi, kao što ni solunci nisu bili istih uverenja i životnih puteva. Ali su znali da postoje vrednosti koje su iznad svake lične razlike: sloboda, država i narod.
Najveće pobede u srpskoj istoriji nisu bile pobede jedne stranke, jedne ideologije ili jednog čoveka. Bile su pobede naroda koji je umeo da prepozna trenutak kada je Srbija važnija od svega ostalog.
Istorija nas nije naučila da je najveća opasnost kada Srbi različito misle. Naučila nas je da je najveća opasnost kada prestanu da veruju da pripadaju istoj zajednici.
Države ne ruše razlike. Države ruši trenutak u kome ljudi počnu da misle da im je važnije sve ono što ih deli od onoga što ih spaja.
Zato Ujedinjena Srbija nije samo slogan. To je izbor da prestanemo da se delimo onda kada nam je jedinstvo najpotrebnije. To je izbor da Srbija ponovo gleda sebe svojim očima", zaključuje ministarka Đurđević Stamenkovski.
Autor: Iva Besarabić
