Od večeri 15. marta, kada su tokom petnaestominutne tišine na protestu u Beogradu nastale scene panike i, kako se kasnije ispostavilo, režirane predstave od strane blokadera, srpska javnost našla se pod lavinom medijskih tvrdnji, kategoričnih zaključaka i senzacionalnih naslova o navodnoj upotrebi takozvanog zvučnog topa. I pre nego što je započeta bilo kakva ozbiljna istraga, u delu medija već je bila doneta presuda – država je, tvrdilo se, upotrebila sonično oružje protiv sopstvenih građana.
Medijska eksploatacija „dokaza“
Svemu tome su značajno doprinela brojna gostovanja samozvanih „vojnih analitičara“, koji su se u javnosti predstavljali kao neprikosnoveni autoriteti za akustično oružje, iako su njihove tvrdnje neretko bile zasnovane na ličnim procenama, a ne na materijalnim dokazima ili tehničkim ekspertizama. Umesto stručne analize, javnosti su ponuđeni unapred doneti zaključci.
Najeksponiraniji među njima bio je Aleksandar Radić, koji je već sutradan u medijima izneo tvrdnju da je upotrebljen LRAD, poznatiji kao „zvučni top“. Kao jedan od svojih glavnih argumenata naveo je nešto što je kasnije postalo jedan od najcitiranijih „dokaza“ u medijima.
„Radio sam u američkoj policiji, upoznao sam se sa funkcionisanjem zvučnog topa, sa efektima, poznajem materiju, susretao sam se s njom. U noći pred 15. mart video sam američku prodavnicu punu materijala Faradej. To je komercijalni naziv materijala koji služi za zaštitu od niskofrekventnih zvučnih talasa. 15. marta sam razgovarao sa ljudima koji su išli u Ćacilend, razgovarao sam sa njima o ratu u Ukrajini, nosili su kišobran. Besmislica je da tu ljudi na taj lepi dan nose kišobran oznake Faradej… Zašto su imali materijal koji pruža zaštitu od dejstva zvučnih talasa?", govorio je Radić i upravo ta okolnost, kako je naveo, navela ga je na zaključak da je zvučni top upotrebljen.
Faradej nije zaštita od zvuka
Prema analizi koja se zasniva na osnovnim principima fizike i akustike, Faradejev kavez i materijali koji se pod tim komercijalnim nazivom prodaju nemaju nikakvu sposobnost da zaustavljaju zvučne talase. Njihova funkcija je isključivo blokiranje elektromagnetnog zračenja. Upravo zbog toga koriste se za zaštitu elektronske opreme, sprečavanje prolaska radio-signala, GPS komunikacije ili očitavanja IMSI brojeva mobilnih telefona. Sa akustikom nemaju praktično nikakve veze.
Zvučni talasi su mehanički talasi koji se kroz vazduh prenose kretanjem molekula. Za njihovo zaustavljanje nije dovoljan nikakav metalizovani tekstil, već je potrebna mnogo veća masa kao što su debeli betonski zidovi, olovne ploče ili specijalno projektovani akustički paneli. Tanka tkanina kišobrana jednostavno vibrira zajedno sa vazduhom i propušta talase skoro kao da ne postoji.
— Silvana (@Silvana71376830) 27. јун 2026.
Takođe, postojala je i tehnička kontradikcija, jer je Radić govorio o „zaštiti od niskofrekventnih zvučnih talasa“, dok se kao oružje pominjao LRAD 450XL. Problem je u tome što LRAD uopšte ne radi na niskim frekvencijama. Ceo princip rada ovog sistema zasniva se na visokofrekventnom, veoma usmerenom akustičnom signalu čiji je cilj da izazove bol i nelagodnost u predelu sluha. Zbog toga je u stručnoj literaturi poznat kao usmereni akustični komunikacioni sistem, a ne kao uređaj koji koristi infrazvuk.
Šta bi se zaista dogodilo da je upotrebljen LRAD?
Da bi se razumelo zbog čega je teza o upotrebi zvučnog topa izazvala toliko polemika, neophodno je odvojiti političke interpretacije od tehničkih činjenica. Kada bi policijski sistem LRAD 450XL bio upotrebljen u svom najjačem režimu, posledice bi bile dramatično drugačije od onoga što je javnost videla 15. marta. Reč je o sistemu koji na udaljenosti od pedeset do sedamdeset pet metara može da proizvede nivo zvuka veći od 130, pa čak i 140 decibela u uskom usmerenom snopu.
Ljudi koji bi se našli u neposrednoj osi dejstva imali bi ozbiljne probleme sa sluhom, pucanje bubnih opni, trajno oštećen sluh, teške povrede unutrašnjeg uva, nagli gubitak ravnoteže, mučninu, vrtoglavicu i potpunu dezorijentaciju. U tom slučaju, prve posledice ne bi bile vidljive na društvenim mrežama, već u urgentnim centrima i ORL klinikama širom Beograda. Umesto toga, 15. marta, nakon tvrdnji o upotrebi ovog oružja, hiljade ljudi prisutnih na skupu nastavili su protest kao da se ništa nije desilo.
Takođe, nekoliko dana nakon protesta 15. marta, proizvođač ovih sistema, američka kompanija Genasys, demantovala je tvrdnje nevladinog sektora da je bilo upotrebe ovih sistema na skupu. Zvaničan odgovor kompanije glasio je: „Video i audio dokazi koje smo do sada videli i čuli ne podržavaju tvrdnje o upotrebi LRAD-a tokom incidenta 15. marta u Beogradu. Na osnovu dostupnih podataka, ne postoje dokazi da je u tom događaju korišćen bilo koji Genasys LRAD uređaj“.
— Silvana (@Silvana71376830) 27. јун 2026.
Širenje teorija o upotrebi ovakvih sistema zanemaruje osnovne fizičke zakone i činjenicu da bi u slučaju stvarne upotrebe posledice po građane bile neuporedivo teže i vidljivije.
Autor: D.S.
