Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu objavio je novu analizu o sukobu Rusije i Ukrajine koju prenosimo u celosti.
Putinov rat se razvukao. Nakon 1575 dana agresije na Ukrajinu, Putin je sve udaljeniji od svojih ciljeva. To je sumorna slika za nekada moćnog lidera. Pokušaj da se multipolarnost nametne oružanom silom je propao. Hibridne akcije da se države zadrže u sivoj zoni propadaju redom, i to sada već u tradicionalnim ruskim geopolitičkim uporištima. Multipolarnost nije novost, ali je taj koncept, zahvaljujući ratu protiv Ukrajine, dodatno devalvirao.
Nema multipolarnosti bez regionalne moći i nametanja pravila. U današnjem svetu globalna pravila su zapadni standardi – Amerika uređuje globalne tokove novca, dok pravila poslovanja, standarde bezbednosti, ekologije, socijalnih kriterijuma i ljudskih prava kreiraju zapadne države. Da bi svet bio multipolaran, on mora imati u najmanju ruku bar dva ili više ravnopravnih polova. Danas to nije moguće na način na koji je bilo tokom 55 godina Hladnog rata.
Okvir u kome posluje NR Kina je zapadni tržišni okvir. Ova država je duboko zavisna od zapadnog tržišta i ne raspolaže alternativama. Kroz kršenje pravila konkurentnosti, odsustvo socijalnih i ekoloških standarda, Kina je u jednom trenutku izgradila ono što neki zovu „kineskim čudom“. Odbijanjem da prihvati pravila tržišne ekonomije, suočava se sa rigoroznim i višeslojnim barijerama. Zapad odbacuje višak kineske proizvodnje i nastoji da sistemski odgovori na ovaj izazov.
Kriterijumi plata, odmora i radnih prava nisu izolovani, već su direktni tržišni činioci. Tako dva sistema ne mogu funkcionisati po tržišnim uslovima u trenutku kada se roba plasira, a da ti uslovi ne važe kada se roba proizvodi. Alternativu za ovu praksu Kina ne poseduje u doglednoj budućnosti. Kineski model odbacuje većina njenih suseda koji su prestrašeni ambicijama komunističke partije. Inicijativa „Pojas i put“ nije indikator multipolarnosti iz razloga što to nije multilateralni format, već zbir bilateralnih odnosa Kine i trećih država.
U Poljskoj je zabranjena vožnja kineskih električnih vozila u okolini vojnih objekata zbog rizika koji potiče od telemetrije. Nepoverenje raste – Indija je izbacila opremu kineskih proizvođača u oblasti video-nadzora. Kina, kao robustan geopolitički igrač, ipak nije međunarodni pol jer kineska praksa nije globalno pravilo, nego lokalizovani incident koji varira od države do države. Rusija, nekada moćan i odlučan međunarodni pol, svoju moć gubi nepromišljenom agresijom na Ukrajinu.
Svake godine smanjuje se krug država koje su opredeljene za saradnju sa Rusijom. Nekadašnji ruski „štićenici“ napuštaju njenu orbitu. Rusija može godinama egzistirati kao izolovana, duboko socijalno patološka sredina sa agresivnim ambicijama, a da joj ostali akteri ne priznaju pravo na sfere uticaja. Desetkovani Iran je isto neka vrsta pola kojoj gravitiraju regionalne terorističke organizacije, ali ne i razvijene arapske petromonarhije.
Multipolarnost sama po sebi nije proces podele sveta, već mogućnost izbora. U nekim slučajevima, od države do države, ti izbori su uslovljeni ili nametnuti. Većina država teži izgradnji strateške autonomije u uslovima rasta geopolitičkih rizika. U praksi, strateška autonomija nije sposobnost donošenja različitih odluka, već sposobnost donošenja strateških odluka u skladu sa nacionalnim interesima – bezbednost, ekonomija, razvoj. Vidi se da pripadnost savezima ne znači smanjenu stratešku autonomiju, već uvećan kapacitet te autonomije.
Pogledajmo neke od primera. Prvi je Izrael, koji je čvrsto usidren u saveznički format sa SAD. Usled takvog odnosa Izrael poseduje stratešku autonomiju u pogledu svoje nacionalne bezbednosti. Drugi primer su države Istočne Evrope i Baltika. Njihova strateška autonomnost proizilazi iz evroatlantskih integracija. Ove države su odbacile Rusiju kao relevantan pol. U slučaju da su nakon pada Berlinskog zida nastavile da „balansiraju“, vrlo verovatno bi bile uvučene u ruske međunarodne intrige koje bi dovele do višestrukih posledica i zaostajanja. Poređenja radi, Češka Republika aktivno sarađuje sa Tajvanom, čije su investicije i uticaj na njena nova radna mesta značajnije od Narodne Republike Kine – da li bi to bilo moguće da nije članica NATO-a i Evropske unije? Treći primer su oni koji su odabrali napuštanje ruske orbite. Centralnoazijske republike i Južni Kavkaz menjaju strukturu ruske vizije multipolarnosti. U narednim danima Jermenija održava vojnu vežbu sa SAD (NATO partnerom) – put kojim je krenula Jermenija moguće je zaustaviti samo atentatima i zaverama.
Najbitniji primer sloma ruske vizije multipolarnosti predstavlja Ukrajina. Nakon više od četiri godine analiziranja, još uvek ostaje nejasno kako se Kremlj preračunao. Ko je Putinu odneo potpuno pogrešnu obaveštajnu procenu? Slep i gluv, Kremlj je u potpunosti ignorisao političko raspoloženje na Zapadu. Zašto je Krim 2014. prošao, a Kijev 2022. nije? Odgovor je ukrajinski otpor i crvena linija koju je postavio upravo taj Zapad. Odlučan otpor Ukrajinaca, liderstvo Zelenskog i spremnost Zapada da stane iza Kijeva koštali su Putina istorijske, državničke i nacionalne reputacije. Putin je hteo ratom da izoluje Ukrajinu, a danas je on upravo taj koji je izolovan. Rat iscrpljivanja nikada nije bio ruski plan. Akcija je trebala da bude brza i odlučna, po krimskom scenariju. Ovo što sada gledamo su isključivo izgovori jer Rusija rat iscrpljivanjem ne može da dobije. Napredak na terenu se meri sa 0% u 2026. godini, nema proboja fronta.
Sankcije ispoljavaju svoje posledice. Na Rusiju se ne računa kao na poslovnog partnera. Najbolji pokazatelj je Ekonomski forum u Sankt Peterburgu koji okuplja paradu klovnova i ponekog državnika. Umesto predstavnika velikih svetskih korporacija, paradiraju influenseri, eksperti bez ekspertize i proruske NVO iz ostatka sveta, ali tamo nema ozbiljnog ekonomskog razgovora ni respektabilnih korporacija.
Zelenski je taj koji državu predvodi u ratu i radi najbolje za svoj narod. Lider čija je država pod bombama obilazi ceo svet sklapajući partnerstva, ekonomske dogovore i otvara pregovore za pristupanje EU. Za to vreme Putin, koji bi trebalo da ima inicijativu jer ipak je to Rusija, sedi zabarikadiran i izopšten. Rafinerije na 15 km od Kremlja lete u vazduh. Redovi za gorivo počeli su da se stvaraju u pojedinim delovima Rusije i na okupiranom Krimu. Istorijska je zakonitost da ruska gubitnička vojska na kraju avanture svoje cevi usmeri ka liderstvu – vrlo brzo će se pojaviti izazov da Rusija održi svoju zakonitu vlast na celoj svojoj teritoriji.
Multipolarnost nije teorija, a nije ni do kraja samo ideološki koncept – to je proces koji traje i koji svoje ishodište ne nalazi u „prirodnim pravima“, već u borbi za politički, bezbednosni, ekonomski i tehnološki uticaj. Države koje zaigraju na kartu multipolarnosti nepovratno se izlažu geopolitičkim rizicima u odsustvu uvažavanja jasnih parametara. Drugo ime za ekonomiju je Zapad, za bezbednost NATO i Amerika, za politiku demokratija. Dugo traje ova utakmica i svi koji su probali do sada, nisu imali kondicije u odnosu na Vašington.
Autor: Pink.rs
