Peti samit Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa biće održan danas u Londonu, a glavne teme ovog dvodnevnog skupa biće unapređenje ekonomske stabilnosti, bezbednosti i političke saradnje.
Berlinski proces je diplomatska inicijativa nemačke kancelarke Angele Merkel, čiji je cilj da se podrži mirna, stabilna i demokratska budućnost Zapadnog Balkana i unaprede regionalna saradnja i evrointegracije regiona. Pored premijera Albanije, Srbije, Crne Gore, BiH, Makedonije i Kosova (*), Britanija je kao domaćin na samit pozvala EU partnere, uključujući Austriju, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Italiju i Sloveniju.
Pozvana je i Bugarska, koja je bila domaćin samita EU-Zapadni Balkan u maju u Sofiji, kao i Poljska koja će biti domaćin Samita ZB 2019. Na samitu u Londonu učestovaće prvi put i Grčka, najavio je ranije grčki premijer Aleksis Cipras u Solunu posle sastanka sa premijerima Rumunije i Bugarske i predsednikom Srbije.
Kada je reč o ciljevima Samita, prvi se odnosi na povećanje ekonomske stabilnosti kroz unapređenje poslovnog okruženja, ohrabrivanje preduzetništva, rešavanje problema nezaposlenosti mladih i poboljšanje regionalne međupovezanosti.
Drugi cilj tiče se regionalne bezbednosne saradnje kako bi se odgovorilo na zajedničke pretnje, uključujući korupciju, organizovani kriminal, trgovinu ljudima, drogom i oružjem, terorizam i nasilni ekstremizam.
Lideri ZB i evropski partneri radiće i na unapređenju političke saradnje radi rešavanja bilateralnih sporova i prevazilaženja problema koji su proistekli iz sukoba devedesetih, kao i sa ciljem jačanja demokratije i rodne ravnopravnosti.
U okviru Berlinskog procesa do sada su održana četiri samita - u Berlinu (2014. godine), Beču (2015), Parizu (2016) i Trstu (2017).
Velika Britanija želi snažan, stabilan i prosperitetan region Zapadnog Balkana. Kao domaćin skupa u Londonu pokazujemo naše interesovanje i angažman na stabilnosti regiona pred izlazak iz EU - saopšteno je na sajtu britanske vlade.
Sutra će na samitu u Londonu učestvovati prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić. Kako je saopštilo resorno minstarstvo, sastanak ministara spoljnih poslova sastojaće se iz dva dela - panel diskusije sa mladima sa Zapadnog Balkana (Question Time) i plenarne sesije.
Foto: Tanjug
U okviru plenarne ministarske sesije, Dačić će predstavitie prioritete Beograda u regionalnoj saradnji, kao i činjenice o napretku koji je ostvaren u reformskim procesima i napretku Republike Srbije na putu evropskih integracija.
Predviđena je i diskusija o problemima nasleđa i izveštavanja o bilateralnim problemima, pitanjima od značaja za bezbednost regiona, kao i pitanjima migracija, u kojoj će šef srpske diplomatije aktivno zastupati interese Srbije.
Drugog dana samita, 10. jula, Srbiju će predstavljati premijerka Ana Brnabić.
Na marginama samita u Londonu biće održan skup posvećen tom regionu, pod nazivom "Posle Berlina: Šta čeka Zapadni Balkan u narednoj deceniji?"
Na tom skupu, 10. jula u Četam hausu (Chatham House), govoriće visoki predstavnici Evropske unije, kao i stručnjaci iz Evrope i zemlja regiona, dok će glavne teme skupa biti budućnost Berlinskog procesa i uticaj spoljnih sila - Rusije, Turske, Sjedinjenih Američkih Država - na prilike u regionu.
Događaj zajednički organizuju Četam haus, Evropski fond za Balkan i Direktorat za proširenje EU (DG NEAR), preneo je portal "Juropijen vestern Balkans".
Na panelu posvećenom budućnosti Berlinskog procesa, uvodna razmatranja podeliće Johanes Han, Evropski komesar za proširenje i susedsku politiku i Nikola Dimitrov, makedonski ministar spoljnih poslova.
Drugi panel posvećen je uticaju spoljnih sila na Zapadni Balkan, i na njemu će uvodno izlaganje imati Ketrin Ešton, viša savetnica u Četam hausu i bivša Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, koja je takođe vršila i funkciju medijatora u dijalogu Beograda i Prištine.
Pored razmatranja uticaja ruske i američke strategije u odnosu na region, diskutovaće se i o pojačanom interesovanju Kine i Saudijske Arabije koje ulažu velike količine novca u njegovu infrastrukturu. Biće, takođe, reči o tome da li se politika Turske u odnosu na Zapadni Balkan promenila.
Konačno, na skupu će se pokušati dati odgovor na pitanje kakvu će ulogu Velika Britanija nakon Bregzita imati u regionu.
