Dalibor Arbutina, v.d. direktora Javnog preduzeća "Nuklearni objekti Srbije", detaljno je analizirao trenutnu situaciju vezanu za Iran, upozoravajući da su mnoge tvrdnje o iranskom naoružanju zapravo velike nepoznanice, dok se iza svega kriju politički interesi.
Nepoznati kapaciteti i nepotvrđene procene
Zapadne procene o količini obogaćenog uranijuma u Iranu su alarmantne, ali prema rečima Arbutine za Euronjuz, nisu zvanično dokazane.
"Pa mi u stvari ne znamo koliki je iranski nuklearni kapacitet", ističe Arbutina i dodaje da se u javnosti govori o 440 kilograma obogaćenog uranijuma, što bi, prema nekim procenama, bilo dovoljno za deset bojevih glava.
Ipak, on upozorava na nedostatak dokaza:
"Međunarodna agencija za atomsku energiju nije potvrdila da li se taj obogaćeni uranijum nalazi uopšte u zarobljenim tunelima posle bombardovanja koje je bio u junu prošle godine. Tako da svet ne zna šta se dešava sa tim uranijumom".
Kada je reč o vremenu potrebnom za razvoj nuklearnog oružja, američki stručnjaci procenjuju da je Iranu potrebno "godinu dana da obogati uranijum koji je sad na 60% do tih 90% koje je potrebno za nuklearnu bombu". Arbutina napominje da mi ne znamo da li su centrifuge potrebne za taj proces uopšte preživele junsko bombardovanje, ali naglašava ključnu stvar:
"Tehnologija je u stvari znanje. Znanje im nisu uništili sigurno. Sad da li oni mogu do tih godinu dana to da izvedu ili ne mogu? Da li uopšte oni imaju te centrifluge? ... to se ne zna".
Oružje ili mirnodopske svrhe?
Na pitanje da li je realno kontinuirano iransko negiranje da razvijaju nuklearno oružje, v.d. direktora JP "Nuklearni objekti Srbije" odgovara potvrdno."Pa ja mislim da je realno", kaže Arbutina i podseća da je Iran nabavio istraživački reaktor od Sjedinjenih Američkih Država još pre iranske revolucije, te da poseduju obogaćeni uranijum (do 20%) upravo iz tih istorijskih i istraživačkih razloga.
Kako objašnjava, "Iran ono što ima od nuklearki ima istraživačke reaktore ima mogućnost to jest tehnologiju da bi možda to jednog dana uradio". U mirnodopske svrhe, ovaj program se koristi za "razvoj i radio izotopa i za nuklearnu medicinu i za obuku stručnjaka", dok vojna namena podrazumeva isključivo nuklearne rakete. Izostanak zračenja i geopolitička igraIako su nedavno bombardovana različita postrojenja, uključujući i nuklearnu elektranu otvorenu pre nekoliko godina, Arbutina naglašava jedan veoma važan naučni podatak.
"Posle svih ovih bombardovanja... nije pokazano da je došlo do povećanja zračenja tako da mi ne znamo u stvari oni nisu pogodili nikakve njihove nuklearne prostorijenja da bi mogli da emituju zračenje", jasan je Arbutina. On dodaje da meteorološke i službe zaštite od zračenja nisu detektovale nikakve promene: "Znači verovatno se ništa i ne dešava".
On podseća da je Iran 2015. godine zabranio inspekcije, a celokupnu krizu posmatra kroz prizmu međunarodnih odnosa.
"Iran kao jedna smatra za sebe suverenom zemljom. Ne dozvoljava da im se neko meša unutrašnje stvari. Amerika hoće kontrolu i zbog trgovine, zbog sveta, zbog nafte. Svako ima ovde svoj interese", rekao je Arbutina.
"Nuklearna prašina" - mit i politička retorika
Osvrćući se na termin "nuklearna prašina" koji je upotrebio Donald Tramp govoreći o teškom uklanjanju ostataka uranijuma iz iranskih tunela, Arbutina je kategoričan da to nema veze sa strukom.
"Nije stručan termin. To je verovatno njegov proizvod i termin koji se koristi u političke svrhe. Nije zvaničan termin u nuklearnom vokabularu koji koristimo mi kao nuklearni inženjeri," zaključuje Arbutina, napominjući da ukoliko je materijal zaista zakopan duboko u tunelima, biće potrebno mnogo vremena da se on iskopa, ali da je i to deo velike i apsolutne nepoznanice u kojoj se svet danas nalazi.
Autor: A.A.
