Tomislav Kresović, politički amnalitičar i publicista, rekao je da je "bušenje" Srbije, kada je u pitanju obeveštajni rad, dugo trajalo i da je bilo veoma skupo. Prema njegovim rečima to je postizalo određene efekte.

- Pre svega odrđeni efekti su u tome da je postizalo slabljenje Srbije, slabljenje njene sposobnosti da sebe štiti i brani, ali sa druge strane i da se razbije mit o toj srpskoj obaveštajnoj službi koja je još od Rankovića bila vrlo bitna. Ta Rankovića je bila projugoslovenska služba i bila je peta služba sveta kako su je opisivali. Ali to "bušenje" SDB-a je zapravo "bušenje" naših institucija - navodi Kresović.

Kresović je rekao da je i pre razbijanja Jugoslavije procenjno da treba raditi na razbijanju sistema bezbednosti kako civilne, tako i vojne bezbesdnosti.

- Vojna bezbednost se dugo borila dok nije počela da daje hiljade dokumenata Tribunalu u Hagu, po obavezi države. A DB je iz okvira jedne zaštite države prešla u zaštitu poretka, i imali smo kako koja politička vlast dođe u Srbiji, tako se zapravo postavlja i mreža ljudi koji upravljaju službom bezbednosti. A "bušenje" zemlje proizilazi iz slabosti srpske ili nacionalne bezbednosti da izađe u susret svim ovim opasnostima unutrašnjeg urušavanja zemlje i spoljnog pritiska - navodi Kresović i dodaje:

- Kada kažem unutrašnjeg urušavanja zemlje to podrazumeva traženje rešenja da imamo što manje stranih agentura i krtica u institucijama, pre svega, kako u službi bezbednosti, tako i u državnim institucijama. A spoljni sistem je upravo vezan zbog službi koje su od 5. oktobra 2000. pa na ovamo imali svoje insajdere, plaćene ljude, sa ciljem da te službe bezbednosti učineprohodnim za interese stranih službi.

Božidar Spasić, bivši obaveštajac Službe državne bezbednosti, kaže da onaj ko nije probao obaveštajnu ili kontraobeveštajnu pogaču da on ne zna koliko je teško doći do nekog podataka.

- Kada dođete do informacije, popeo si se na planinu, a ako uspeš da pokradeš materijal od nekoga onda si već u karijeri. Odmah da bude jasno, onoliko koliko ima ambasada u nekoj zemlji, toliko ima obaveštajnih sektora. najbolja obaveštajna informacija jeste kada ti imaš nekoga u vojci, policiji ili kada imaš nekog u ministarstvu - istakao je Spasić.

Prema mišljenju Ljubana Karana, penzionisanog pukovnika Kontraobaveštajne službe, Hrvatska obaveštajna služba je veoma jaka još od ratnog perioda.

- Oni su imali neke tri škole koje su objedinili. Imali su vrlo stručne kadrove koji su bili veliki majstori za te obaveštajne igre. recimo, dok smo mislili da je Perković na našoj strani koji treba da prekine naoružavanje paravojnih formacija u Hrvatskoj, on je u isto vreme stvarao ilegalne kanale za uvoz oružja za te paravojne formacije u Hrvatskoj. Oni su uspeli da pomire vodu i vatru, što je sada nama nepojmivo. taj neki partizanski korpus iz Hrvatske uspeli su da pomire sa ustaškom emigracijom i da zajedno formiraju jednu stranku HDZ, sa kojom su uspeli da osvoje vlast i da nastave dalje ovo što danas rade - rekao je Karan i dodao da je obabveštajna služba i danas jaka.

- Male obaveštajne službe koje deluju na Balkanu i koje su vrlo aktivne iskorištene ysu kao neke službe koje treba da obezbede logistiku za neke krupnije zahvate u Srbiji većih službi.

Kresović dodaje da zapadne strukture na Balkanu gađaju dve zemlje preko kojih utiču u koncentričnim krugovima, a da su to Hrvatska i Albanija.

- Upravo zbog toga hrvatska sluba je vrlo moćna. Ona sada deluje i privredno - rekao je Kresović.

Spasić ističa da i Srbija ima fantastičnu obaveštajnu službu i da je BIA postala odlična služba.

- Srbija je postala jedna veoma ozbiljna država i BIA ima veoma ozbiljne tzadatke. Vidite da se i predsednik Vučić sa superiornošću obraća govoreći o podacima koje je dobio od bezbednosnih slubi - rekao je Spasić i dodao da javnost treba da bude potpuno sigurna, jer Srbija ima kvalitetne obaveštajne, ali i druge službe koje brinu o bezbednosti naše zemlje.