Govor mržnje je nešto što verovatno postoji u svakoj zemlji, ali nigde to nije normalizovano, samo zato što je usmereno protiv ljudi na vlasti, kaže Mirković.
U celosti prenosimo Mirkovićev govor iz Saveta Evrope u toku redovnog prolecnog zasedanja, na teme izbora na KiM:
Nema nijedne osobe iz moje stranke ili pristalice politike predsednika Aleksandra Vučića, koja u proteklih šesnaest meseci nije bila podvrgnuta digitalnom, verbalnom ili fizičkom nasilju.
Kada su u pitanju napadi na moje kolege i Aleksadra Vučića, ta granica je jasno pređena pre deset godina, posebno u poslednjoj godini. Zato snažno podržavamo ovaj izveštaj, i posebno me ohrabruje poziv na pooštravanje zakonodavstva u našim zemljama, kako bi se ova toksična mržnja i politički motivisano nasilje okončali i kako bi odgovorni bili adekvatno kažnjeni.
Pokušali su da nas žive zapale, pucali su na nas, napadali naše porodice i palili naše kancelarije, sve u nastojanju da nasilno sruše legitimno izabranu vlast.
Ovaj kontinuirani nivo nasilja, koji trpimo iz dana u dan, nije zabeležen nigde drugde u svetu. Podstiče ga upravo govor mržnje i očigledne laži.
Daleko najopasnija i uznemirujuća situacija odnosi se na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, koji su svakodnevno dehumanizovani, dok su pozivi na njihovo ubistvo postali uobičajni—što je potpuno neprihvatljivo.
Na opozicionim televizijama, ljudi otvoreno raspravljaju o njegovim roditeljima, bratu, čak i njegovoj deci, sa eksplicitnim pozivima na njihovo ubistvo. U nekim zemljama, čak i delić onoga što vlasti u Srbiji trpe bi rezultirao brutalnim prebijanjem, hapšenjem i zatvorskim kaznama, a onda niko ne bi govorio o "slobodi govora".
Kada vec pominjem "slobodu govora" , najvaznije pitanje je, gde je granica između nje i govora mržnje?
Autor: D.Bošković
