Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas da je Srbija i dalje lider u povlačenju finansijskih sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
On je to rekao tokom skupštinske rasprave, odgovarajući na tvrdnje opozicionih poslanika da će Srbiji biti zamrznut pristup fondovima iz Plana rasta u visini od milijadru i po evra.
"Moram reći da sam se takvih naslova načitao u poslednjih godinu dana. Ovo je bar 10. put da portali poput N1 i Nove S prenose takve bombastične vesti. A šta je zapravo istina? Istina je da uz sve probleme koje imamo, Srbija je, kada govorimo o apsolutnim vrednostima, i dalje lider u povlačenju finansijskih sredstava iz Plana rasta Evropske unije za zapadni Balkan", rekao je Starović.
Posmatrano u apsolutnim vrednostima, kako je dodao, sa 168 miliona evra koji su odobreni za isplatu Srbiji kroz predfinansiranje i prvu tranšu koja je odobrena u januaru, taj iznos je veći u odnosu i na Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju i sve ostale partnere koji su obuhvaćeni Planom rasta.
"Nekima još uvek nije odobreno ništa i nekima su čak sredstva koja su na raspolaganju zbog kritičnih kašnjenja u usvajanju i sprovođenju reformske agende umanjena za 10 odsto", rekao je Starović.
On se osvrnuo i na izjave opozicije da se predloženim paketom zakona zamazuju oči javnosti i istakao da takva vrsta kritike nije fer prema stotinama ljudi koji su učestvovali u normativnom procesu i koji su pisali ove izmene i dopune zakona, kao i stotinama ljudi koji su učestvovali u javnim raspravama, uključujući i predstavnike civilnog društva.
"A svakako nije fer ni prema kolegama iz Evropske komisije, koji su takođe naporno radili izrađujući komentare, proveravajući usklađenost ovih zakonskih rešenja sa pravnim tekovinama EU", rekao je Starović.
On se osvrnuo i na tvrdnje opozicije da SNS predstavlja "najveću prepreku za pristupanje Srbije EU" i ukazao da se to može čuti od onih koji su vodili državu u periodu od 2000. do 2012. godine, kada, kako kaže, baš ništa suštinski nije učinjeno da bi se Srbija približila članstvu u EU.
"Mi suštinski počinjemo da sprovodimo naš pristupni proces tek 2014. godine, kada otvaramo pristupne pregovore i hvatamo se u koštac sa zahtevnim i temeljnim reformama. Podsetimo se, to je bilo u mandatu prve vlade Aleksandra Vučića. Takođe, prva pregovaračka poglavlja otvaramo u decembru 2015. godine, opet u mandatu prve vlade Aleksandra Vučića", rekao je Starović.
Na komentare da Srbija u formalno-procesnom smislu nije napredovala na putu ka članstvu u Evropskoj uniji već četiri godine, Starović je odgovorio da se tim izjavama ignoriše da je zemlja pristupili SEPA prostoru i da se realizuje reformska agenda i povlače finansijska sredstva iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.
Istakao je da članstvo Srbije u EU zahteva ozbiljan i odgovoran pristup, ozbiljnu i odgovornu politiku, kao i da ne može biti svedeno na nekakav ideološki hobi ili kapric samozvane elite iz beogradskog kruga dvojke.
Foto: Tanjug/VLADIMIR ŠPORČIĆ
"Samo u Srbiji, od svih država koje su kandidati za članstvo u EU, mi imamo Evropski pokret koji se javno i otvoreno deklarisao i svrstao uz pojedine stranke takozvane proevropske opozicije", rekao je Starović.
Ocenio je da je Srbiji potreban široki društveno-politički konsenzus koji bi kao prioritet bilo postaviljeno članstvo Srbije u EU.
"Širok društveno-politički konsenzus koji bi morao da obuhvati i vlast i opoziciju, ili bar onaj njen takozvani proevropski deo, civilno društvo, profesionalne organizacije i sve ostale učesnike u društveno-političkom životu, baš kao što takav društveno-politički konsenzus jeste postojao u svim državama koje su u prethodnom periodu pristupile i postale članice EU, ili kao što postoji u svim državama koje su danas kandidati", rekao je Starović.
Poslanik "Narodni pokret Srbije - Novo lice Srbije" Uroš Đokić je izjavio da ta poslanička grupa u danu za glasanje neće podržati Predlog zakona o zaštiti potrošača.
Na tvrdnju poslanika iste poslaničke grupe Miloša Parandilovića da predstavnici vlasti "vade" pištolje na narod, poslanik SNS Nebojša Bakarec je odgovorio da zapravo blokaderi potežu oružje na predstavnike SNS-a, navodeći, između ostalog, slučaj iz Bajine Bašte za vreme lokalnih izbora i slučaj ranjavanja Milana Bogdanovića ispred Skupštine.
Poslanik grupe "PGG-SDA Sandžaka-PDD" Ahmedin Škrijelj je rekao da je ta grupa podnela amandman na Predlog zkona o zaštiti potrošača, kojim se obaveza trgovca da i pripadnicima nacionalnih manjina omogući dobijanje pismena i akata na svom maternjem jeziku, primeni u svakom segmentu odnosa na relaciji između trgovca i potrošača, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Autor: Pink.rs
