Srbija dobija novi politički fenomen – anonimne blokaderke koje u televizijskim emisijama iznose zahteve, dok stručnjaci upozoravaju na moguće rizike i gubitak lične odgovornosti.
Mediji prenose da Srbija dobija novi politički fenomen: Goste u televizijskim studijima koji, bez otkrivanja imena i identiteta, iznose političke zahteve kao posrednici pokreta, dok mediji koji im daju prostor učestvuju u, kako tvrde, urušavanju javne odgovornosti.
Gostovanje anonimne blokaderke u emisiji "Utisak nedelje", gde se pojavila kao glasnogovornica plenuma bez osnovne identifikacije, označeno je kao opasan presedan. "Ja ovde ne nastupam pod svojim imenom i prezimenom, već sam medij", rekla je mlada blokaderka Olji Bećković i gledaocima.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić je nakon emisije, pišu mediji, istakla da "sada tek počinjemo da naslućujemo razmere zločina koji su političari Đokić, Sinani, Gruhonjić, Bakić i ostali počinili prema generacijama koje su se zadesile na fakultetima 2025. godine" i da su mlade ljude "zombifikovali, po receptu iz Blokadne kuharice napravili 'plenume', najviše nalik sekti, spremne da se odreknu imena i prezimena, sopstvenih želja, slobodne misli, da postanu 'medij'".
"Kad neki koncept dobije na značaju, u društvenom smislu, a pritom je nedovoljno objašenjen, ostavlja prostor za pripisivanje sadržaja kao nekom hipotetičnom konstruktu i proizvoljnom tumačenju, u kome do izražaja dolaze individualne razlike. Socijalna percepcija naših ljudi je polarizovana spram tog misterioznog fenomena, koji je uvukao najmlađe odrasle, koji su manje zreli svojim iskustvom po tom pitanju, nego razumom, jer naša istorija nije mogla da im pruži iskustvo znanjem o pokretima mladih do sad, kao što je ovaj studentski, kod nas. Termini kao što je medij za prenos informacija, više imaju spiritualnu konotaciju, te možda i nije pogodan termin, koji se upotrebljava u emisiji, a ne znamo da li je to termin i u zvaničnom rečniku studentskih plenuma. Možda je to lična interpertacija sagovornice, koja predstavlja da su oni na plenumu 'nadindividualni' entitet i da nije poželjno da se obraćaju javnosti kroz pseudonime, pa je taj svoj zadatak opisala hermetičkim pojmom, medij, koji može različito da se shvata. Kad se nešto definiše kao medij, može se široko shvatii tj. može biti i sredstvo kojim se prenose poruke, ili na primer u nauci je to sredina u kojoj se odvija neki proces ili koja je nosilac energije nekog procesa, ili spiritualno određen medij je osoba navodno obdarena ekstrasenzornim zapažanjem koja prima vizije iz sfere natprirodno."
Psihološkinja Snežana Repac za medije napominje da "pojava u našem društvu nazvana 'studentski pokret' posle pada nadstrešnice nije pružila jasan pojmovni identitet, već nominalnu odrednicu koja se može široko tumačiti i na koju se mogu projektovati različita očekivanja, pojedinaca i grupa".
Repac dodaje: "Kad neki koncept dobije na značaju, a nije dovoljno objašnjen, ostavlja prostor za proizvoljna tumačenja. Socijalna percepcija naših ljudi je polarizovana spram misterioznog fenomena, koji je uvukao najmlađe odrasle, manje zrele iskustvom nego razumom".
O fenomenu anonimnosti u javnim nastupima, stručnjakinja navodi: "Čudno je prihvatanje anonimnosti, bez imena i prezimena, kao uslova za javni nastup. Fizionomija je dovoljan identitetski znak, pa ostaje pitanje zašto se identitet mora skrivati ako se javno govori i snima".
Repac je zaključila da "uvek kada situacija nema jasno značenje kroz iskustvo, postoji rizik da ponašanje više liči na autoritarnost nego na anarhiju. Znanje i iskustvo su štit, neznanje je skupo i rizično".
Autor: Pink.rs
