Otvoreno pitanje ko finansira blokade.
Dok je finansiranje političkih stranaka u Srbiji jasno definisano zakonima, uz stroga pravila, kontrole i transparentnost, sve je više pitanja koja se otvaraju kada je reč o blokadama i grupama koje ih organizuju.
Jer za političke stranke postoje jasni propisi – zna se ko može da daje novac, koliko, na koji način i uz kakvu evidenciju. Svaki dinar mora biti prijavljen, svaki trošak opravdan.
Ali kada je reč o blokaderima – pravila kao da ne postoje.
Poruke koje su se pojavile u javnosti dodatno podgrevaju sumnje. U njima se detaljno objašnjava procedura za refundaciju troškova goriva – od toga gde treba sipati gorivo, do toga kakav račun treba uzeti i koje podatke mora da sadrži.
Navodi se čak i tačna organizacija: da se gorivo sipa u opštinama gde se ne održavaju izbori, da se uzima gotovinski račun sa precizno definisanim podacima, kao i da se taj račun kasnije dostavlja određenim osobama koje prikupljaju dokumentaciju za refundaciju.
— Silvana (@Silvana71376830) 28. март 2026.
Pominju se i konkretni datumi, uslovi, pa čak i mogućnost da se refundira gorivo za više osoba koje zajedno putuju.
Sve to otvara ključno pitanje – odakle dolazi taj novac?
- Ko finansira ove aktivnosti?
- Ko obezbeđuje sredstva za refundacije?
- Ko kontroliše tok novca?
Za razliku od političkih stranaka, gde je sve pod lupom institucija, ovde se, čini se, radi o sistemu koji funkcioniše van zakonskih okvira i bez javnog nadzora.
Posebno zabrinjava činjenica da se u porukama pominje organizovano prikupljanje dokumentacije, što ukazuje na to da se ne radi o spontanim akcijama, već o jasno koordinisanom sistemu.
U takvoj situaciji, građani imaju pravo da traže odgovore.
Ako zakon važi za političke stranke – zašto ne važi i za sve druge političke aktere?
Ako se novac troši – ko ga daje?
I najvažnije – da li je sve ovo u skladu sa zakonima Republike Srbije?
Jer bez jasnih odgovora, ostaje samo jedno: sumnja da se iza blokada krije finansijska mreža koja ne želi da bude otkrivena.
Autor: Iva Besarabić
