Predsednik Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) Ivana Josifović istakla je danas da UST nije podržalo ustavne amandmane u oblasti pravosuđa iz 2022. godine, ali da je svoje neslaganje i stavove izražavalo na institucionalan način, a ne pozivanjem na obustavu rada, na „marširanje za pravosuđe“, izlaženje ispred zgrada sudova i tužilaštava, poput nekih kolega sada.
"Iako se tada nismo slagali sa velikim brojem tih rešenja koja su u značajnijoj meri izmenila pravni sistem u odnosu na ovaj set zakona (nedavno usvojene izmene pet pravosudnih zakona) kojima je samo nekoliko odredaba menjano – UST je to radio na miran, demokratski, pristojan i dostojan način, u vidu pisanih primedbi, učestvovanja na javnim raspravama itd“, navela je Josifović gostujući na televizij Euronews.
Govoreći o efektima skupa "Marš za pravosuđe" koji je održan u subotu uz učešće malog broja sudija i tužioca (procenjeno do 70, od ukuono 4.000), Josfović je potvrdila da postoji pravo na okupljanje sudija i tužilaca, ali je istovremeno istakla da ono ne bi trebalo da bude praktikovano u vezi sa temama koje se granično, isključivo ili pretežno odnose na javno izražavanje političkih stavova, sve i ako organizatori skupa ne mogu da znaju šta će neko od pozvanih govornika pričati ili neko iz mase dobaciti.
Citirajući reči jednog od govornika na tom skupu, predsednika Advkatske komore Beograd (Vladimira Prijovića): „zato što su kriminalci na vlasti sudije, tužioci i advokati su na ulici, zato što oni koji nisu u zatvoru, a tamo bi trebalo da budu mi smo danas ovde“, Josifović je bila izričita da su za nju kao sudiju krivičara ovakvi navodi apsolutno neprihvatljivi, jer predstavljaju kršenje prezumpcije nevinosti i svih principa i načela za koja se zalažemo.
"Taj advokat je mogao da istupa u svoje lično ime, jer koliko mi je poznato oko 12.000 advokata posluje u Srbiji i ne može se govoriti da je on predstavnik svih advokata“, naglasila je Josifović, inače sudija Višeg suda u Novom Sadu.
Takođe je primetila da je na tom skupu bio relativno mali broj sudija i tužilaca koji, kako je navela, ne može da predstavlja respektabilan uzorak sudija i tuđilaca.
"Zbog toga ne može da se kaže 'evo sudije i tužioci su izašli na ulice', posebno nakon nedavno održanh izbora za predstavnike sudija u Visokom savetu sudstva kada su sudije eksplicitno rekle koga su od kandidata podržale – na svim nivoaima sudova, na kojima se glasalo, nisu pobedili kandidati koji podržavaju ovaj vid borbe“, istkla je Josifović.
Što se tiče kritika da je izmenjenim zakonima jedan deo odlučivanja oduzet od Visokog saveta tužilaštva (VST), a to je odlučivanje o prigovorima na obavezna uputstva glavnih javnih tužilaca, Josifović je podsetila da je njeno udruženje još u vreme ustavnih amandmana ukazivalo da nije dobro rešenje da se o prigovorima koji se tiču konkretnih predmeta odlučuje izvan hijerarhije, te se zalagalo da odlučivanje ostane u hijerarhijskog strukturi, (što je izmenama zakona vraćeno i o prigovorima odlučuje neposredno viši glavni javni tužilac).
"VST je jedan upravni organ javnog tužilaštva, on nije u hijerarhijskom sistemu javnog tužilaštva“, pojasnila je Josifović.
Podsetila je da UST smatra da nije bilo dobro rešenje da se odluka o prigovoru postupajućeg javnog tužioca koji se ne slaže sa onim što mu šef tužilaštva kaže po pitanju iz konkretnog predmeta iznosi izvan tužilačke hijerarhije.
Takođe je podsetila da je ovim zakonima izmenjena jako važna odredba tako da više neće biti u rukama jednog čoveka, odnosno žene "koja je na funkciji Vrghovnog tužioca 16 godina, gotovo bezgranična moć u pogledu upućivanja tužilaca u specijalizovana tužilaštva".
"U vreme donošenja ustavnih amandmana Venecijanska komisija je rekla da nije dobro da inokosni organ - jedan čovek odlučuje ko, kada i na koliko će biti upućen. Pri tome građani moraju da znaju da oni koji su upućeni u specijalizovana tužilaštva – Tužilaštvo za organotzvani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine imaju duple plate u odnosu na svoje kolege iz tužilaštava redovne nadležnosti", navela je sudija napominjući da želi da ulazi da li je to i iz kojih razloga opravdano.
O upućivanju sada odlučuje VST, koji po Ustavu i zakonu ima ovlašćenja da bira javne tužioce, navela je Josifović i podsetila da se za ovo rešenje zalagalo i UST pre ustavnih amandmana, a što je podržavala i Venecijanska komisija.
Opaske dela javnosti da bi izvršna vlast mogla da se meša u rad pravosuđa jer je zakonima omogućen po još jedan mandat za glavne javne tužioce i predsednike sudova, Josifovića je odbacila kao netačne, ukazujući da kakva je situacijama sa sudovima u manjim sredinama.
"Najveći broj sudova u Srbiji nema puno sudija, (kao veliki sudovi u Beogradu i Novom Sadu). U tim sudovima jedan ili nijedan sudija ima menadžerske sposobnosti ili aspiracije da se bavi predsednikovanjem, pa kada mu istekne taj mandat, a on ne može da ponovo da bude biran i dolazimo u nezgodnu situaciju“, pojasnila je sudija.
Kao još značajniju stvar ona je navela da svakom novom predsedniku suda treba izvesno vreme da se upozna sa situacijom, da vidi prethodno stanje stvari, da napravi nove planove i da krene u realizaciju.
Autor: Iva Besarabić
