Predsednica Skupštine SrbijeAna Brnabićizjavila je danas da će Venecijanska komisija, od koje je zatraženo mišljenje o pravosudnim zakonima koje je Skupština nedavno usvojila, uskoro poslati svoju delegaciju u Srbiju da se razgovara o tim zakonima, a takođe i o izmeni ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa.
Kako je istakla, za ustavne amandmane dobijeno je dva puta zeleno svetlo Venecijanske komisije, kao i pohvale Brisela, podrška Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije. Međutim, opozicija, deo civilnog društva i određeni mediji učinili su sve da referendum ne uspe, a danas upravo oni kritikuju donošenje zakona za koje kažu da ruše sve što je Ustavnim amandmanima uspostavljeno.
- Ja, kao što znate, nisam pravnik. Ovde sam, pre svega kao političar i kao predsednica Narodne skupštine republike Srbije, ali takođe kao neko ko je kao predsednik Vlade republike Srbije zaista ekstenzivno učestvovao u čitavom procesu izmena Ustava i donošenja Ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa. I ponosim se tim procesom, taj proces je trajao duže od dve godine. Mi smo imali čitav niz, ako se sećate, javnih rasprava, okruglih stolova, konsultacija sa Venecijanskom komisijom, sa partnerima iz Evropske unije. Pa čak i kada smo dobili zeleno svetlo Venecijanske komisije, sećate se, mislim, iz Društva sudija Srbije i iz udruženja tužilaca, mi nismo želeli da nastavimo sa odobrenjem praktično referenduma u Skupštini, već smo uložili dodatne napore tada da dalje razgovaramo da bismo pokušali da napravimo veći konsenzus u društvu zato što nismo želeli čak i uz odobrenje Venecijanske komisije da idemo suprotno onim mišljenjima i stavovima Društva sudija Srbije i udruženja tužilaca Srbije.
- Mislim da smo tada uz te vanredne napore sa svih strana nekako po prvi put u stvari imali situaciju u kojoj smo se složili ili makar napravili neki minimum slaganja da je ono što treba da usvojimo kao Ustavni amandmani, da je dobro za čitavu Srbiju, da je odlično za vladavinu prava, da donosi u velikoj meri ili doprinosi samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti pravosuđa. Vi se sećate, takođe zajedno smo nekoliko puta na sastancima pričali o tome. Meni je tada kao predsednici Narodne skupštine i nekom ko je član Srpske napredne stranke, najveći problem mi je tada delovalo kako ćemo mi to, u stvari, kako će to proći kroz parlament i kako uopšte da dođe do referenduma a onda sam pomislila sasvim naivno verujući da je svima koliko god imamo različite stavove što potpuno normalno i prirodno i dobrodošlo u jednoj parlamentarnoj demokratiji da ću u stvari onda čitavu referendumsku kampanju izgurati i na leđima izneti svi oni koji decenijama pričaju o vladavini prava i koji se busaju u grudi oko te vladavine prava. Pa pre svega organizacije civilnog društva, pa onda takođe i određeni mediji koji nas stalno kritikuju zbog nedostatka vladavine prava ili naše nedovoljne posvećenosti vladavini prava i svi ostali osim, rekla bih, Srpske napredne stranke, zato što ja mislim da ćemo se svi složiti da je Srpska napredna stranka kao stranka koja je ipak konzervativnija i koja drži centar desno, teško da na takav i toliki način kao što jeste podržala tokom referendumske kampanje izmene Ustava koje su bile izuzetno, izuzetno liberalne.
- Ali smo se našli u jednoj neverovatnoj situaciji da uprkos tada i molbi Društva sudija Srbije da se na referendumu glasa za, uprkos borbi i udruženja tužilaca Srbije, uprkos dva pozitivna mišljenja Venecijanske komisije, uprkos pohvalama Brisela da smo mi imali jednu neverovatnu kampanju da se ti Ustavni amandmani ne usvoje i da referendum ne uspe i da se tada praktično Srpska napredna stranka pocepala na pola kako bi izgurala te Ustavne amandmane. I tad je referendum bio 60-40. I to vam dovoljno govori o tome koliko je nekim ljudima u stvari zaista stalo do vladavine prava, a koliko čak i tako izuzetno važnu temu koriste za svakodnevnu politizaciju. I ljudima, i civilnom društvu koje se bave vladavinom prava, ali takođe i određenim medijima koje se, koliko se ja sećam, tada bile potpuno zatvorene. I za predstavnike Društva sudija Srbije i udruženja tužilaca Srbije bili ste praktično persone non grata zato što ste pričali pozitivno o Ustavnim amandmanima. Gostovali ste jednom i nikada više.
Autor: Iva Besarabić
