Povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, predsednik Ustavnog suda, prof. dr Vladan Petrov, gostovao je u emisiji „Novo jutro”, gde je govorio o istorijskom značaju Sretenjskog ustava, ali io aktuelnim izazovima u pravosuđu, napadima na Ustavni sud i političkom delovanju pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija.
Govoreći o Sretenjskom ustavu iz 1835. godine, profesor Petrov je istakao da je on bio jedan od prvih modernih pisanih ustava u Evropi, donet u vreme kada velike sile poput Velike Britanije, Austrije i Rusije nisu imale slične akte.
- Taj ustav je po svojoj sadržini bio vrlo blizak idejama Francuske revolucije – slobode, jednakosti i poštovanja zakona - rekao je Petrov, dodajući da se tadašnja Srbija paralelno borila za oslobođenje i izgradnju državnih institucija.
On je naglasio da kod srpskog naroda „sloboda i država idu ruku pod ruku“ i da se prava sloboda ostvaruje samo kroz postojanje uređene države..
Osvrćući se na stanje u pravosuđu, Petrov je podvukao da sudstvo mora biti nezavisno u smislu suđenja po Ustavu i zakonu, ali da „ne može da se otme od države“ niti da bude „država u državi“ .
- Postoji samo jedna jedinstvena državna vlast koja je organizovana kroz tri grane radi funkcionalnosti i zaštite ljudskih prava - objasnio je Petrov, kritikujući tendencije da se pravosuđe potpuno izoluje od ostalih grana vlasti.
Foto: TV Pink Printscreen
Političko delovanje na Pravnom fakultetu
Predsednik Ustavnog suda oštro je reagovao na delovanje pojedinih tužilaca, posebno se osvrnuvši tužiocu Bojanu Savoviću. Petrov je izneo tvrdnje o postojanju „Viber grupe“ u kojima se, prema navodima, sudije prekršajnih sudova „edukuju kako da oslobodi one koji su kršili zakon i napadali policiju“.
- Krajnje je neprilično da bilo ko, a pogotovo neko iz tužilaštva, daje obrasce oslobađajućih odluka. To urušava i obesmišljava tužilaštvo - rekao je Petrov.
On je takođe ukazao na, kako tvrdi, političko delovanje u prostorijama Pravnog fakulteta u Beogradu, navodeći da su se tamo okupljali članovi tzv. anketnih komisija, među kojima i Savovićeva.
- Studenti na ulicama nisu studenti, da su građani. Ali institucije moraju da se iznutra čiste od političkih ćelija koje su kancerogene za naše društvo - poručio je Petrov, najavljujući inicijativu za saradnju Ustavnog suda i Pravnog fakulteta radi očuvanja digniteta institucija.
Foto: TV Pink Printscreen
O zahtevima za razrešenje i protestima
Povodom zahteva pojedinih opozicionih poslanika i NVO sektora za njegovo razrešenje, Petrov je istakao da se mora poštovati pravna procedura.
- Mene je izabrala opšta sednica Vrhovnog suda i vučem legitimitet sudske vlasti. Ako postoji osnov za razrešenje, treba da predloži organ koji me je izabrao, a ne političke partije - bio je izričit Petrov.
Komentarišući proteste u Orašcu i incidente u Briselu tokom proslave Dana državnosti, Petrov je ocenio da takvi činovi ne predstavljaju kritiku vlasti, već pokušaj da se „posrami i obezvredi država kao takva“. Posebno je kritikovao, kako je naveo, elitistički pristup pojedinih kritičara koji „sebe tretiraju kao celinu naroda“ i smatraju da su iznad ostalih građana.
Apel stručnoj javnosti Na kraju gostovanja, Vladan Petrov je pozvao sudije i tužioce da podignu glas za dostojanstvo svoje profesije i apelovao na kritičare pravosudnih zakona da iznose konkretne pravne primedbe umesto političkih kvalifikacija.
- Hajde da prekinemo sa tim "ovo je nazadno, ovo je napredno". Dajte konkretne primedbe šta nije u skladu sa Ustavom ili standardima Venecijanske komisije - zaključio je Petrov.
