"Svojevremeno sam u vreme najveće euforije u čijem središtu je bio A. V . jednom dnevnom listu dao veliki intervju pod naslovom „Ne bih bio u Vučićevoj koži“. Dve godine kasnije vreme me nije demantovalo, već je surovo overilo sumnjičavost i tačnost mog skepticizma. Do te mere - da mi ni danas nije jasno zbog čega bi neko uopšte želeo da se nađe na njegovom mestu. Zašto bi seo na vreli žar njegove stolice? Šta tu ima lepog? Koji masni kolači? Stupidno bi bilo reći da mi nije jasna zakonomerna potreba opozicije i njenih lidera - da ga svrgnu sa vlasti, da ga pobede na izborima i zamene mesta sa njim. To i jeste jedno od najvažnijih ustrojstava svakog demokratskog procesa - u kojem se svaka politička opcija bori za vlast i poverenje građana. Ali nažalost, kada pokupim sve pinkle i stavim ih na sto, kada sagledam levo i desno i vidim gde smo i šta smo, kada trezveno i objektivno sagledam gde se kao država i narod nalazimo, kakvi su nam problemi, a kakve nade i perspektive, kada se zagledam u sutrašnji dan u kojem, sem diktata bahatih svetskih gazda i brige za budućnost naše dece i nacije - nema ni pravde, ni logike ni normalnosti, onda rizikujem da naprasno budem uknjižen u fanove A. V . kad kažem da mu stvarno nije lako...sta da ocekujemo? Da posle rata koji smo na Kosovu izgubili u ovom miru pobedimo?"